1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1After these things Jesus went over the sea of Galilee, which is the sea of Tiberias.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2And a great multitude followed him, because they saw his miracles which he did on them that were diseased.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3And Jesus went up into a mountain, and there he sat with his disciples.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4And the passover, a feast of the Jews, was nigh.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5When Jesus then lifted up his eyes, and saw a great company come unto him, he saith unto Philip, Whence shall we buy bread, that these may eat?
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6And this he said to prove him: for he himself knew what he would do.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Philip answered him, Two hundred pennyworth of bread is not sufficient for them, that every one of them may take a little.
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8One of his disciples, Andrew, Simon Peter's brother, saith unto him,
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9There is a lad here, which hath five barley loaves, and two small fishes: but what are they among so many?
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10And Jesus said, Make the men sit down. Now there was much grass in the place. So the men sat down, in number about five thousand.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11And Jesus took the loaves; and when he had given thanks, he distributed to the disciples, and the disciples to them that were set down; and likewise of the fishes as much as they would.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12When they were filled, he said unto his disciples, Gather up the fragments that remain, that nothing be lost.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13Therefore they gathered them together, and filled twelve baskets with the fragments of the five barley loaves, which remained over and above unto them that had eaten.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14Then those men, when they had seen the miracle that Jesus did, said, This is of a truth that prophet that should come into the world.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15When Jesus therefore perceived that they would come and take him by force, to make him a king, he departed again into a mountain himself alone.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16And when even was now come, his disciples went down unto the sea,
17И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17And entered into a ship, and went over the sea toward Capernaum. And it was now dark, and Jesus was not come to them.
18А море се подизаше од великог ветра.
18And the sea arose by reason of a great wind that blew.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19So when they had rowed about five and twenty or thirty furlongs, they see Jesus walking on the sea, and drawing nigh unto the ship: and they were afraid.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20But he saith unto them, It is I; be not afraid.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21Then they willingly received him into the ship: and immediately the ship was at the land whither they went.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22The day following, when the people which stood on the other side of the sea saw that there was none other boat there, save that one whereinto his disciples were entered, and that Jesus went not with his disciples into the boat, but that his disciples were gone away alone;
23А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23(Howbeit there came other boats from Tiberias nigh unto the place where they did eat bread, after that the Lord had given thanks:)
24Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24When the people therefore saw that Jesus was not there, neither his disciples, they also took shipping, and came to Capernaum, seeking for Jesus.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25And when they had found him on the other side of the sea, they said unto him, Rabbi, when camest thou hither?
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Jesus answered them and said, Verily, verily, I say unto you, Ye seek me, not because ye saw the miracles, but because ye did eat of the loaves, and were filled.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Labour not for the meat which perisheth, but for that meat which endureth unto everlasting life, which the Son of man shall give unto you: for him hath God the Father sealed.
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28Then said they unto him, What shall we do, that we might work the works of God?
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Jesus answered and said unto them, This is the work of God, that ye believe on him whom he hath sent.
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30They said therefore unto him, What sign shewest thou then, that we may see, and believe thee? what dost thou work?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31Our fathers did eat manna in the desert; as it is written, He gave them bread from heaven to eat.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Then Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Moses gave you not that bread from heaven; but my Father giveth you the true bread from heaven.
33Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33For the bread of God is he which cometh down from heaven, and giveth life unto the world.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34Then said they unto him, Lord, evermore give us this bread.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35And Jesus said unto them, I am the bread of life: he that cometh to me shall never hunger; and he that believeth on me shall never thirst.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36But I said unto you, That ye also have seen me, and believe not.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37All that the Father giveth me shall come to me; and him that cometh to me I will in no wise cast out.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38For I came down from heaven, not to do mine own will, but the will of him that sent me.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39And this is the Father's will which hath sent me, that of all which he hath given me I should lose nothing, but should raise it up again at the last day.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40And this is the will of him that sent me, that every one which seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41The Jews then murmured at him, because he said, I am the bread which came down from heaven.
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42And they said, Is not this Jesus, the son of Joseph, whose father and mother we know? how is it then that he saith, I came down from heaven?
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43Jesus therefore answered and said unto them, Murmur not among yourselves.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44No man can come to me, except the Father which hath sent me draw him: and I will raise him up at the last day.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45It is written in the prophets, And they shall be all taught of God. Every man therefore that hath heard, and hath learned of the Father, cometh unto me.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46Not that any man hath seen the Father, save he which is of God, he hath seen the Father.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Verily, verily, I say unto you, He that believeth on me hath everlasting life.
48Ја сам Хлеб живота.
48I am that bread of life.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Your fathers did eat manna in the wilderness, and are dead.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50This is the bread which cometh down from heaven, that a man may eat thereof, and not die.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51I am the living bread which came down from heaven: if any man eat of this bread, he shall live for ever: and the bread that I will give is my flesh, which I will give for the life of the world.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52The Jews therefore strove among themselves, saying, How can this man give us his flesh to eat?
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53Then Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Except ye eat the flesh of the Son of man, and drink his blood, ye have no life in you.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Whoso eateth my flesh, and drinketh my blood, hath eternal life; and I will raise him up at the last day.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55For my flesh is meat indeed, and my blood is drink indeed.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56He that eateth my flesh, and drinketh my blood, dwelleth in me, and I in him.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57As the living Father hath sent me, and I live by the Father: so he that eateth me, even he shall live by me.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58This is that bread which came down from heaven: not as your fathers did eat manna, and are dead: he that eateth of this bread shall live for ever.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59These things said he in the synagogue, as he taught in Capernaum.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60Many therefore of his disciples, when they had heard this, said, This is an hard saying; who can hear it?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61When Jesus knew in himself that his disciples murmured at it, he said unto them, Doth this offend you?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62What and if ye shall see the Son of man ascend up where he was before?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63It is the spirit that quickeneth; the flesh profiteth nothing: the words that I speak unto you, they are spirit, and they are life.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64But there are some of you that believe not. For Jesus knew from the beginning who they were that believed not, and who should betray him.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65And he said, Therefore said I unto you, that no man can come unto me, except it were given unto him of my Father.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66From that time many of his disciples went back, and walked no more with him.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67Then said Jesus unto the twelve, Will ye also go away?
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68Then Simon Peter answered him, Lord, to whom shall we go? thou hast the words of eternal life.
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69And we believe and are sure that thou art that Christ, the Son of the living God.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70Jesus answered them, Have not I chosen you twelve, and one of you is a devil?
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71He spake of Judas Iscariot the son of Simon: for he it was that should betray him, being one of the twelve.