¹А Исус отиде на гору Маслинску.

¹Jesus went unto the mount of Olives.

²А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

²And early in the morning he came again into the temple, and all the people came unto him; and he sat down, and taught them.

³А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

³And the scribes and Pharisees brought unto him a woman taken in adultery; and when they had set her in the midst,

⁴Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

⁴They say unto him, Master, this woman was taken in adultery, in the very act.

⁵А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?

⁵Now Moses in the law commanded us, that such should be stoned: but what sayest thou?

⁶Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

⁶This they said, tempting him, that they might have to accuse him. But Jesus stooped down, and with his finger wrote on the ground, as though he heard them not.

⁷А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

⁷So when they continued asking him, he lifted up himself, and said unto them, He that is without sin among you, let him first cast a stone at her.

⁸Па се опет саже доле и писаше по земљи.

⁸And again he stooped down, and wrote on the ground.

⁹А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.

⁹And they which heard it, being convicted by their own conscience, went out one by one, beginning at the eldest, even unto the last: and Jesus was left alone, and the woman standing in the midst.

¹⁰А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

¹⁰When Jesus had lifted up himself, and saw none but the woman, he said unto her, Woman, where are those thine accusers? hath no man condemned thee?

¹¹А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.

¹¹She said, No man, Lord. And Jesus said unto her, Neither do I condemn thee: go, and sin no more.

¹²Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

¹²Then spake Jesus again unto them, saying, I am the light of the world: he that followeth me shall not walk in darkness, but shall have the light of life.

¹³Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

¹³The Pharisees therefore said unto him, Thou bearest record of thyself; thy record is not true.

¹⁴Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

¹⁴Jesus answered and said unto them, Though I bear record of myself, yet my record is true: for I know whence I came, and whither I go; but ye cannot tell whence I come, and whither I go.

¹⁵Ви судите по телу, ја не судим никоме.

¹⁵Ye judge after the flesh; I judge no man.

¹⁶И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.

¹⁶And yet if I judge, my judgment is true: for I am not alone, but I and the Father that sent me.

¹⁷А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

¹⁷It is also written in your law, that the testimony of two men is true.

¹⁸Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.

¹⁸I am one that bear witness of myself, and the Father that sent me beareth witness of me.

¹⁹Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.

¹⁹Then said they unto him, Where is thy Father? Jesus answered, Ye neither know me, nor my Father: if ye had known me, ye should have known my Father also.

²⁰Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.

²⁰These words spake Jesus in the treasury, as he taught in the temple: and no man laid hands on him; for his hour was not yet come.

²¹А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.

²¹Then said Jesus again unto them, I go my way, and ye shall seek me, and shall die in your sins: whither I go, ye cannot come.

²²Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

²²Then said the Jews, Will he kill himself? because he saith, Whither I go, ye cannot come.

²³И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.

²³And he said unto them, Ye are from beneath; I am from above: ye are of this world; I am not of this world.

²⁴Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.

²⁴I said therefore unto you, that ye shall die in your sins: for if ye believe not that I am he, ye shall die in your sins.

²⁵Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

²⁵Then said they unto him, Who art thou? And Jesus saith unto them, Even the same that I said unto you from the beginning.

²⁶Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.

²⁶I have many things to say and to judge of you: but he that sent me is true; and I speak to the world those things which I have heard of him.

²⁷Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

²⁷They understood not that he spake to them of the Father.

²⁸А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.

²⁸Then said Jesus unto them, When ye have lifted up the Son of man, then shall ye know that I am he, and that I do nothing of myself; but as my Father hath taught me, I speak these things.

²⁹И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.

²⁹And he that sent me is with me: the Father hath not left me alone; for I do always those things that please him.

³⁰Кад ово говораше, многи Га вероваше.

³⁰As he spake these words, many believed on him.

³¹Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

³¹Then said Jesus to those Jews which believed on him, If ye continue in my word, then are ye my disciples indeed;

³²И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

³²And ye shall know the truth, and the truth shall make you free.

³³Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

³³They answered him, We be Abraham's seed, and were never in bondage to any man: how sayest thou, Ye shall be made free?

³⁴Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.

³⁴Jesus answered them, Verily, verily, I say unto you, Whosoever committeth sin is the servant of sin.

³⁵А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

³⁵And the servant abideth not in the house for ever: but the Son abideth ever.

³⁶Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.

³⁶If the Son therefore shall make you free, ye shall be free indeed.

³⁷Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.

³⁷I know that ye are Abraham's seed; but ye seek to kill me, because my word hath no place in you.

³⁸Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.

³⁸I speak that which I have seen with my Father: and ye do that which ye have seen with your father.

³⁹Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.

³⁹They answered and said unto him, Abraham is our father. Jesus saith unto them, If ye were Abraham's children, ye would do the works of Abraham.

⁴⁰А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

⁴⁰But now ye seek to kill me, a man that hath told you the truth, which I have heard of God: this did not Abraham.

⁴¹Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.

⁴¹Ye do the deeds of your father. Then said they to him, We be not born of fornication; we have one Father, even God.

⁴²А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.

⁴²Jesus said unto them, If God were your Father, ye would love me: for I proceeded forth and came from God; neither came I of myself, but he sent me.

⁴³Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

⁴³Why do ye not understand my speech? even because ye cannot hear my word.

⁴⁴Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

⁴⁴Ye are of your father the devil, and the lusts of your father ye will do. He was a murderer from the beginning, and abode not in the truth, because there is no truth in him. When he speaketh a lie, he speaketh of his own: for he is a liar, and the father of it.

⁴⁵А мени не верујете, јер ја истину говорим.

⁴⁵And because I tell you the truth, ye believe me not.

⁴⁶Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

⁴⁶Which of you convinceth me of sin? And if I say the truth, why do ye not believe me?

⁴⁷Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

⁴⁷He that is of God heareth God's words: ye therefore hear them not, because ye are not of God.

⁴⁸Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

⁴⁸Then answered the Jews, and said unto him, Say we not well that thou art a Samaritan, and hast a devil?

⁴⁹Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.

⁴⁹Jesus answered, I have not a devil; but I honour my Father, and ye do dishonour me.

⁵⁰А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

⁵⁰And I seek not mine own glory: there is one that seeketh and judgeth.

⁵¹Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

⁵¹Verily, verily, I say unto you, If a man keep my saying, he shall never see death.

⁵²Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.

⁵²Then said the Jews unto him, Now we know that thou hast a devil. Abraham is dead, and the prophets; and thou sayest, If a man keep my saying, he shall never taste of death.

⁵³Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

⁵³Art thou greater than our father Abraham, which is dead? and the prophets are dead: whom makest thou thyself?

⁵⁴Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.

⁵⁴Jesus answered, If I honour myself, my honour is nothing: it is my Father that honoureth me; of whom ye say, that he is your God:

⁵⁵И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.

⁵⁵Yet ye have not known him; but I know him: and if I should say, I know him not, I shall be a liar like unto you: but I know him, and keep his saying.

⁵⁶Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.

⁵⁶Your father Abraham rejoiced to see my day: and he saw it, and was glad.

⁵⁷Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

⁵⁷Then said the Jews unto him, Thou art not yet fifty years old, and hast thou seen Abraham?

⁵⁸А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

⁵⁸Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Before Abraham was, I am.

⁵⁹Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

⁵⁹Then took they up stones to cast at him: but Jesus hid himself, and went out of the temple, going through the midst of them, and so passed by.