¹А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

¹Then said he unto the disciples, It is impossible but that offences will come: but woe unto him, through whom they come!

²Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

²It were better for him that a millstone were hanged about his neck, and he cast into the sea, than that he should offend one of these little ones.

³Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

³Take heed to yourselves: If thy brother trespass against thee, rebuke him; and if he repent, forgive him.

⁴И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

⁴And if he trespass against thee seven times in a day, and seven times in a day turn again to thee, saying, I repent; thou shalt forgive him.

⁵И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

⁵And the apostles said unto the Lord, Increase our faith.

⁶А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

⁶And the Lord said, If ye had faith as a grain of mustard seed, ye might say unto this sycamine tree, Be thou plucked up by the root, and be thou planted in the sea; and it should obey you.

⁷Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

⁷But which of you, having a servant plowing or feeding cattle, will say unto him by and by, when he is come from the field, Go and sit down to meat?

⁸Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

⁸And will not rather say unto him, Make ready wherewith I may sup, and gird thyself, and serve me, till I have eaten and drunken; and afterward thou shalt eat and drink?

⁹Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

⁹Doth he thank that servant because he did the things that were commanded him? I trow not.

¹⁰Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

¹⁰So likewise ye, when ye shall have done all those things which are commanded you, say, We are unprofitable servants: we have done that which was our duty to do.

¹¹И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

¹¹And it came to pass, as he went to Jerusalem, that he passed through the midst of Samaria and Galilee.

¹²И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

¹²And as he entered into a certain village, there met him ten men that were lepers, which stood afar off:

¹³И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

¹³And they lifted up their voices, and said, Jesus, Master, have mercy on us.

¹⁴И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

¹⁴And when he saw them, he said unto them, Go shew yourselves unto the priests. And it came to pass, that, as they went, they were cleansed.

¹⁵А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

¹⁵And one of them, when he saw that he was healed, turned back, and with a loud voice glorified God,

¹⁶И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

¹⁶And fell down on his face at his feet, giving him thanks: and he was a Samaritan.

¹⁷А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

¹⁷And Jesus answering said, Were there not ten cleansed? but where are the nine?

¹⁸Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

¹⁸There are not found that returned to give glory to God, save this stranger.

¹⁹И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

¹⁹And he said unto him, Arise, go thy way: thy faith hath made thee whole.

²⁰А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

²⁰And when he was demanded of the Pharisees, when the kingdom of God should come, he answered them and said, The kingdom of God cometh not with observation:

²¹Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

²¹Neither shall they say, Lo here! or, lo there! for, behold, the kingdom of God is within you.

²²А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

²²And he said unto the disciples, The days will come, when ye shall desire to see one of the days of the Son of man, and ye shall not see it.

²³И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

²³And they shall say to you, See here; or, see there: go not after them, nor follow them.

²⁴Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

²⁴For as the lightning, that lighteneth out of the one part under heaven, shineth unto the other part under heaven; so shall also the Son of man be in his day.

²⁵Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

²⁵But first must he suffer many things, and be rejected of this generation.

²⁶И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

²⁶And as it was in the days of Noe, so shall it be also in the days of the Son of man.

²⁷Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

²⁷They did eat, they drank, they married wives, they were given in marriage, until the day that Noe entered into the ark, and the flood came, and destroyed them all.

²⁸Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

²⁸Likewise also as it was in the days of Lot; they did eat, they drank, they bought, they sold, they planted, they builded;

²⁹А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

²⁹But the same day that Lot went out of Sodom it rained fire and brimstone from heaven, and destroyed them all.

³⁰Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

³⁰Even thus shall it be in the day when the Son of man is revealed.

³¹У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

³¹In that day, he which shall be upon the housetop, and his stuff in the house, let him not come down to take it away: and he that is in the field, let him likewise not return back.

³²Опомињите се жене Лотове.

³²Remember Lot's wife.

³³Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

³³Whosoever shall seek to save his life shall lose it; and whosoever shall lose his life shall preserve it.

³⁴Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

³⁴I tell you, in that night there shall be two men in one bed; the one shall be taken, and the other shall be left.

³⁵Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

³⁵Two women shall be grinding together; the one shall be taken, and the other left.

³⁶Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

³⁶Two men shall be in the field; the one shall be taken, and the other left.

³⁷И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

³⁷And they answered and said unto him, Where, Lord? And he said unto them, Wheresoever the body is, thither will the eagles be gathered together.