¹Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

¹And it came to pass, that, as the people pressed upon him to hear the word of God, he stood by the lake of Gennesaret,

²И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

²And saw two ships standing by the lake: but the fishermen were gone out of them, and were washing their nets.

³И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

³And he entered into one of the ships, which was Simon's, and prayed him that he would thrust out a little from the land. And he sat down, and taught the people out of the ship.

⁴А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

⁴Now when he had left speaking, he said unto Simon, Launch out into the deep, and let down your nets for a draught.

⁵И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

⁵And Simon answering said unto him, Master, we have toiled all the night, and have taken nothing: nevertheless at thy word I will let down the net.

⁶И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

⁶And when they had this done, they inclosed a great multitude of fishes: and their net brake.

⁷И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

⁷And they beckoned unto their partners, which were in the other ship, that they should come and help them. And they came, and filled both the ships, so that they began to sink.

⁸А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

⁸When Simon Peter saw it, he fell down at Jesus' knees, saying, Depart from me; for I am a sinful man, O Lord.

⁹Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

⁹For he was astonished, and all that were with him, at the draught of the fishes which they had taken:

¹⁰А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

¹⁰And so was also James, and John, the sons of Zebedee, which were partners with Simon. And Jesus said unto Simon, Fear not; from henceforth thou shalt catch men.

¹¹И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

¹¹And when they had brought their ships to land, they forsook all, and followed him.

¹²И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

¹²And it came to pass, when he was in a certain city, behold a man full of leprosy: who seeing Jesus fell on his face, and besought him, saying, Lord, if thou wilt, thou canst make me clean.

¹³И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

¹³And he put forth his hand, and touched him, saying, I will: be thou clean. And immediately the leprosy departed from him.

¹⁴И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

¹⁴And he charged him to tell no man: but go, and shew thyself to the priest, and offer for thy cleansing, according as Moses commanded, for a testimony unto them.

¹⁵Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

¹⁵But so much the more went there a fame abroad of him: and great multitudes came together to hear, and to be healed by him of their infirmities.

¹⁶А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

¹⁶And he withdrew himself into the wilderness, and prayed.

¹⁷И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

¹⁷And it came to pass on a certain day, as he was teaching, that there were Pharisees and doctors of the law sitting by, which were come out of every town of Galilee, and Judaea, and Jerusalem: and the power of the Lord was present to heal them.

¹⁸И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

¹⁸And, behold, men brought in a bed a man which was taken with a palsy: and they sought means to bring him in, and to lay him before him.

¹⁹И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

¹⁹And when they could not find by what way they might bring him in because of the multitude, they went upon the housetop, and let him down through the tiling with his couch into the midst before Jesus.

²⁰И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

²⁰And when he saw their faith, he said unto him, Man, thy sins are forgiven thee.

²¹И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

²¹And the scribes and the Pharisees began to reason, saying, Who is this which speaketh blasphemies? Who can forgive sins, but God alone?

²²А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

²²But when Jesus perceived their thoughts, he answering said unto them, What reason ye in your hearts?

²³Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

²³Whether is easier, to say, Thy sins be forgiven thee; or to say, Rise up and walk?

²⁴Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

²⁴But that ye may know that the Son of man hath power upon earth to forgive sins, (he said unto the sick of the palsy,) I say unto thee, Arise, and take up thy couch, and go into thine house.

²⁵И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

²⁵And immediately he rose up before them, and took up that whereon he lay, and departed to his own house, glorifying God.

²⁶И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

²⁶And they were all amazed, and they glorified God, and were filled with fear, saying, We have seen strange things to day.

²⁷И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

²⁷And after these things he went forth, and saw a publican, named Levi, sitting at the receipt of custom: and he said unto him, Follow me.

²⁸И оставивши све, устаде и пође за Њим.

²⁸And he left all, rose up, and followed him.

²⁹И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

²⁹And Levi made him a great feast in his own house: and there was a great company of publicans and of others that sat down with them.

³⁰И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

³⁰But their scribes and Pharisees murmured against his disciples, saying, Why do ye eat and drink with publicans and sinners?

³¹И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

³¹And Jesus answering said unto them, They that are whole need not a physician; but they that are sick.

³²Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

³²I came not to call the righteous, but sinners to repentance.

³³А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

³³And they said unto him, Why do the disciples of John fast often, and make prayers, and likewise the disciples of the Pharisees; but thine eat and drink?

³⁴А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

³⁴And he said unto them, Can ye make the children of the bridechamber fast, while the bridegroom is with them?

³⁵Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

³⁵But the days will come, when the bridegroom shall be taken away from them, and then shall they fast in those days.

³⁶Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

³⁶And he spake also a parable unto them; No man putteth a piece of a new garment upon an old; if otherwise, then both the new maketh a rent, and the piece that was taken out of the new agreeth not with the old.

³⁷И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

³⁷And no man putteth new wine into old bottles; else the new wine will burst the bottles, and be spilled, and the bottles shall perish.

³⁸Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

³⁸But new wine must be put into new bottles; and both are preserved.

³⁹И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.

³⁹No man also having drunk old wine straightway desireth new: for he saith, The old is better.