¹Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

¹And it came to pass on the second sabbath after the first, that he went through the corn fields; and his disciples plucked the ears of corn, and did eat, rubbing them in their hands.

²А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

²And certain of the Pharisees said unto them, Why do ye that which is not lawful to do on the sabbath days?

³И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

³And Jesus answering them said, Have ye not read so much as this, what David did, when himself was an hungred, and they which were with him;

⁴Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

⁴How he went into the house of God, and did take and eat the shewbread, and gave also to them that were with him; which it is not lawful to eat but for the priests alone?

⁵И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

⁵And he said unto them, That the Son of man is Lord also of the sabbath.

⁶А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁶And it came to pass also on another sabbath, that he entered into the synagogue and taught: and there was a man whose right hand was withered.

⁷Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

⁷And the scribes and Pharisees watched him, whether he would heal on the sabbath day; that they might find an accusation against him.

⁸А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

⁸But he knew their thoughts, and said to the man which had the withered hand, Rise up, and stand forth in the midst. And he arose and stood forth.

⁹А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

⁹Then said Jesus unto them, I will ask you one thing; Is it lawful on the sabbath days to do good, or to do evil? to save life, or to destroy it?

¹⁰И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

¹⁰And looking round about upon them all, he said unto the man, Stretch forth thy hand. And he did so: and his hand was restored whole as the other.

¹¹А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

¹¹And they were filled with madness; and communed one with another what they might do to Jesus.

¹²Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

¹²And it came to pass in those days, that he went out into a mountain to pray, and continued all night in prayer to God.

¹³И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

¹³And when it was day, he called unto him his disciples: and of them he chose twelve, whom also he named apostles;

¹⁴Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

¹⁴Simon, (whom he also named Peter,) and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,

¹⁵Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

¹⁵Matthew and Thomas, James the son of Alphaeus, and Simon called Zelotes,

¹⁶Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁶And Judas the brother of James, and Judas Iscariot, which also was the traitor.

¹⁷И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

¹⁷And he came down with them, and stood in the plain, and the company of his disciples, and a great multitude of people out of all Judaea and Jerusalem, and from the sea coast of Tyre and Sidon, which came to hear him, and to be healed of their diseases;

¹⁸Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

¹⁸And they that were vexed with unclean spirits: and they were healed.

¹⁹И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

¹⁹And the whole multitude sought to touch him: for there went virtue out of him, and healed them all.

²⁰И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

²⁰And he lifted up his eyes on his disciples, and said, Blessed be ye poor: for yours is the kingdom of God.

²¹Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

²¹Blessed are ye that hunger now: for ye shall be filled. Blessed are ye that weep now: for ye shall laugh.

²²Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

²²Blessed are ye, when men shall hate you, and when they shall separate you from their company, and shall reproach you, and cast out your name as evil, for the Son of man's sake.

²³Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

²³Rejoice ye in that day, and leap for joy: for, behold, your reward is great in heaven: for in the like manner did their fathers unto the prophets.

²⁴Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

²⁴But woe unto you that are rich! for ye have received your consolation.

²⁵Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

²⁵Woe unto you that are full! for ye shall hunger. Woe unto you that laugh now! for ye shall mourn and weep.

²⁶Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

²⁶Woe unto you, when all men shall speak well of you! for so did their fathers to the false prophets.

²⁷Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

²⁷But I say unto you which hear, Love your enemies, do good to them which hate you,

²⁸Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

²⁸Bless them that curse you, and pray for them which despitefully use you.

²⁹Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

²⁹And unto him that smiteth thee on the one cheek offer also the other; and him that taketh away thy cloak forbid not to take thy coat also.

³⁰А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

³⁰Give to every man that asketh of thee; and of him that taketh away thy goods ask them not again.

³¹И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

³¹And as ye would that men should do to you, do ye also to them likewise.

³²И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

³²For if ye love them which love you, what thank have ye? for sinners also love those that love them.

³³И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

³³And if ye do good to them which do good to you, what thank have ye? for sinners also do even the same.

³⁴И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

³⁴And if ye lend to them of whom ye hope to receive, what thank have ye? for sinners also lend to sinners, to receive as much again.

³⁵Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

³⁵But love ye your enemies, and do good, and lend, hoping for nothing again; and your reward shall be great, and ye shall be the children of the Highest: for he is kind unto the unthankful and to the evil.

³⁶Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

³⁶Be ye therefore merciful, as your Father also is merciful.

³⁷И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

³⁷Judge not, and ye shall not be judged: condemn not, and ye shall not be condemned: forgive, and ye shall be forgiven:

³⁸Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

³⁸Give, and it shall be given unto you; good measure, pressed down, and shaken together, and running over, shall men give into your bosom. For with the same measure that ye mete withal it shall be measured to you again.

³⁹И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

³⁹And he spake a parable unto them, Can the blind lead the blind? shall they not both fall into the ditch?

⁴⁰Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

⁴⁰The disciple is not above his master: but every one that is perfect shall be as his master.

⁴¹А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

⁴¹And why beholdest thou the mote that is in thy brother's eye, but perceivest not the beam that is in thine own eye?

⁴²Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

⁴²Either how canst thou say to thy brother, Brother, let me pull out the mote that is in thine eye, when thou thyself beholdest not the beam that is in thine own eye? Thou hypocrite, cast out first the beam out of thine own eye, and then shalt thou see clearly to pull out the mote that is in thy brother's eye.

⁴³Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

⁴³For a good tree bringeth not forth corrupt fruit; neither doth a corrupt tree bring forth good fruit.

⁴⁴Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

⁴⁴For every tree is known by his own fruit. For of thorns men do not gather figs, nor of a bramble bush gather they grapes.

⁴⁵Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

⁴⁵A good man out of the good treasure of his heart bringeth forth that which is good; and an evil man out of the evil treasure of his heart bringeth forth that which is evil: for of the abundance of the heart his mouth speaketh.

⁴⁶А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

⁴⁶And why call ye me, Lord, Lord, and do not the things which I say?

⁴⁷Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

⁴⁷Whosoever cometh to me, and heareth my sayings, and doeth them, I will shew you to whom he is like:

⁴⁸Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

⁴⁸He is like a man which built an house, and digged deep, and laid the foundation on a rock: and when the flood arose, the stream beat vehemently upon that house, and could not shake it: for it was founded upon a rock.

⁴⁹А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

⁴⁹But he that heareth, and doeth not, is like a man that without a foundation built an house upon the earth; against which the stream did beat vehemently, and immediately it fell; and the ruin of that house was great.