¹И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

¹And again he entered into Capernaum after some days; and it was noised that he was in the house.

²И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.

²And straightway many were gathered together, insomuch that there was no room to receive them, no, not so much as about the door: and he preached the word unto them.

³И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.

³And they come unto him, bringing one sick of the palsy, which was borne of four.

⁴И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.

⁴And when they could not come nigh unto him for the press, they uncovered the roof where he was: and when they had broken it up, they let down the bed wherein the sick of the palsy lay.

⁵А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.

⁵When Jesus saw their faith, he said unto the sick of the palsy, Son, thy sins be forgiven thee.

⁶А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:

⁶But there was certain of the scribes sitting there, and reasoning in their hearts,

⁷Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

⁷Why doth this man thus speak blasphemies? who can forgive sins but God only?

⁸И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

⁸And immediately when Jesus perceived in his spirit that they so reasoned within themselves, he said unto them, Why reason ye these things in your hearts?

⁹Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?

⁹Whether is it easier to say to the sick of the palsy, Thy sins be forgiven thee; or to say, Arise, and take up thy bed, and walk?

¹⁰Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)

¹⁰But that ye may know that the Son of man hath power on earth to forgive sins, (he saith to the sick of the palsy,)

¹¹Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

¹¹I say unto thee, Arise, and take up thy bed, and go thy way into thine house.

¹²И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

¹²And immediately he arose, took up the bed, and went forth before them all; insomuch that they were all amazed, and glorified God, saying, We never saw it on this fashion.

¹³И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.

¹³And he went forth again by the sea side; and all the multitude resorted unto him, and he taught them.

¹⁴И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.

¹⁴And as he passed by, he saw Levi the son of Alphaeus sitting at the receipt of custom, and said unto him, Follow me. And he arose and followed him.

¹⁵И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.

¹⁵And it came to pass, that, as Jesus sat at meat in his house, many publicans and sinners sat also together with Jesus and his disciples: for there were many, and they followed him.

¹⁶А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?

¹⁶And when the scribes and Pharisees saw him eat with publicans and sinners, they said unto his disciples, How is it that he eateth and drinketh with publicans and sinners?

¹⁷И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.

¹⁷When Jesus heard it, he saith unto them, They that are whole have no need of the physician, but they that are sick: I came not to call the righteous, but sinners to repentance.

¹⁸И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?

¹⁸And the disciples of John and of the Pharisees used to fast: and they come and say unto him, Why do the disciples of John and of the Pharisees fast, but thy disciples fast not?

¹⁹И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

¹⁹And Jesus said unto them, Can the children of the bridechamber fast, while the bridegroom is with them? as long as they have the bridegroom with them, they cannot fast.

²⁰Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.

²⁰But the days will come, when the bridegroom shall be taken away from them, and then shall they fast in those days.

²¹И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.

²¹No man also seweth a piece of new cloth on an old garment: else the new piece that filled it up taketh away from the old, and the rent is made worse.

²²И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.

²²And no man putteth new wine into old bottles: else the new wine doth burst the bottles, and the wine is spilled, and the bottles will be marred: but new wine must be put into new bottles.

²³И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.

²³And it came to pass, that he went through the corn fields on the sabbath day; and his disciples began, as they went, to pluck the ears of corn.

²⁴И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?

²⁴And the Pharisees said unto him, Behold, why do they on the sabbath day that which is not lawful?

²⁵А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?

²⁵And he said unto them, Have ye never read what David did, when he had need, and was an hungred, he, and they that were with him?

²⁶Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?

²⁶How he went into the house of God in the days of Abiathar the high priest, and did eat the shewbread, which is not lawful to eat but for the priests, and gave also to them which were with him?

²⁷И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.

²⁷And he said unto them, The sabbath was made for man, and not man for the sabbath:

²⁸Дакле је Господар Син човечји и од суботе.

²⁸Therefore the Son of man is Lord also of the sabbath.