1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1And he entered again into the synagogue; and there was a man there which had a withered hand.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2And they watched him, whether he would heal him on the sabbath day; that they might accuse him.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3And he saith unto the man which had the withered hand, Stand forth.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4And he saith unto them, Is it lawful to do good on the sabbath days, or to do evil? to save life, or to kill? But they held their peace.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5And when he had looked round about on them with anger, being grieved for the hardness of their hearts, he saith unto the man, Stretch forth thine hand. And he stretched it out: and his hand was restored whole as the other.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6And the Pharisees went forth, and straightway took counsel with the Herodians against him, how they might destroy him.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7But Jesus withdrew himself with his disciples to the sea: and a great multitude from Galilee followed him, and from Judaea,
8И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8And from Jerusalem, and from Idumaea, and from beyond Jordan; and they about Tyre and Sidon, a great multitude, when they had heard what great things he did, came unto him.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9And he spake to his disciples, that a small ship should wait on him because of the multitude, lest they should throng him.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10For he had healed many; insomuch that they pressed upon him for to touch him, as many as had plagues.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11And unclean spirits, when they saw him, fell down before him, and cried, saying, Thou art the Son of God.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12And he straitly charged them that they should not make him known.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13And he goeth up into a mountain, and calleth unto him whom he would: and they came unto him.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14And he ordained twelve, that they should be with him, and that he might send them forth to preach,
15И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15And to have power to heal sicknesses, and to cast out devils:
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16And Simon he surnamed Peter;
17И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17And James the son of Zebedee, and John the brother of James; and he surnamed them Boanerges, which is, The sons of thunder:
18И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18And Andrew, and Philip, and Bartholomew, and Matthew, and Thomas, and James the son of Alphaeus, and Thaddaeus, and Simon the Canaanite,
19И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19And Judas Iscariot, which also betrayed him: and they went into an house.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20And the multitude cometh together again, so that they could not so much as eat bread.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21And when his friends heard of it, they went out to lay hold on him: for they said, He is beside himself.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22And the scribes which came down from Jerusalem said, He hath Beelzebub, and by the prince of the devils casteth he out devils.
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23And he called them unto him, and said unto them in parables, How can Satan cast out Satan?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24And if a kingdom be divided against itself, that kingdom cannot stand.
25И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25And if a house be divided against itself, that house cannot stand.
26И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26And if Satan rise up against himself, and be divided, he cannot stand, but hath an end.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27No man can enter into a strong man's house, and spoil his goods, except he will first bind the strong man; and then he will spoil his house.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28Verily I say unto you, All sins shall be forgiven unto the sons of men, and blasphemies wherewith soever they shall blaspheme:
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29But he that shall blaspheme against the Holy Ghost hath never forgiveness, but is in danger of eternal damnation.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30Because they said, He hath an unclean spirit.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31There came then his brethren and his mother, and, standing without, sent unto him, calling him.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32And the multitude sat about him, and they said unto him, Behold, thy mother and thy brethren without seek for thee.
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33And he answered them, saying, Who is my mother, or my brethren?
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34And he looked round about on them which sat about him, and said, Behold my mother and my brethren!
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35For whosoever shall do the will of God, the same is my brother, and my sister, and mother.