¹У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.

¹At that time Jesus went on the sabbath day through the corn; and his disciples were an hungred, and began to pluck the ears of corn and to eat.

²А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.

²But when the Pharisees saw it, they said unto him, Behold, thy disciples do that which is not lawful to do upon the sabbath day.

³А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

³But he said unto them, Have ye not read what David did, when he was an hungred, and they that were with him;

⁴Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.

⁴How he entered into the house of God, and did eat the shewbread, which was not lawful for him to eat, neither for them which were with him, but only for the priests?

⁵Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?

⁵Or have ye not read in the law, how that on the sabbath days the priests in the temple profane the sabbath, and are blameless?

⁶А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.

⁶But I say unto you, That in this place is one greater than the temple.

⁷Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;

⁷But if ye had known what this meaneth, I will have mercy, and not sacrifice, ye would not have condemned the guiltless.

⁸Јер је Господар и од суботе Син човечији.

⁸For the Son of man is Lord even of the sabbath day.

⁹И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

⁹And when he was departed thence, he went into their synagogue:

¹⁰И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.

¹⁰And, behold, there was a man which had his hand withered. And they asked him, saying, Is it lawful to heal on the sabbath days? that they might accuse him.

¹¹А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

¹¹And he said unto them, What man shall there be among you, that shall have one sheep, and if it fall into a pit on the sabbath day, will he not lay hold on it, and lift it out?

¹²А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.

¹²How much then is a man better than a sheep? Wherefore it is lawful to do well on the sabbath days.

¹³Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

¹³Then saith he to the man, Stretch forth thine hand. And he stretched it forth; and it was restored whole, like as the other.

¹⁴А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

¹⁴Then the Pharisees went out, and held a council against him, how they might destroy him.

¹⁵И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.

¹⁵But when Jesus knew it, he withdrew himself from thence: and great multitudes followed him, and he healed them all;

¹⁶И запрети им да Га не разглашују:

¹⁶And charged them that they should not make him known:

¹⁷Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:

¹⁷That it might be fulfilled which was spoken by Esaias the prophet, saying,

¹⁸Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.

¹⁸Behold my servant, whom I have chosen; my beloved, in whom my soul is well pleased: I will put my spirit upon him, and he shall shew judgment to the Gentiles.

¹⁹Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.

¹⁹He shall not strive, nor cry; neither shall any man hear his voice in the streets.

²⁰Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.

²⁰A bruised reed shall he not break, and smoking flax shall he not quench, till he send forth judgment unto victory.

²¹И у име Његово уздаће се народи.

²¹And in his name shall the Gentiles trust.

²²Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.

²²Then was brought unto him one possessed with a devil, blind, and dumb: and he healed him, insomuch that the blind and dumb both spake and saw.

²³И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?

²³And all the people were amazed, and said, Is not this the son of David?

²⁴А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.

²⁴But when the Pharisees heard it, they said, This fellow doth not cast out devils, but by Beelzebub the prince of the devils.

²⁵А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.

²⁵And Jesus knew their thoughts, and said unto them, Every kingdom divided against itself is brought to desolation; and every city or house divided against itself shall not stand:

²⁶И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?

²⁶And if Satan cast out Satan, he is divided against himself; how shall then his kingdom stand?

²⁷И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

²⁷And if I by Beelzebub cast out devils, by whom do your children cast them out? therefore they shall be your judges.

²⁸А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

²⁸But if I cast out devils by the Spirit of God, then the kingdom of God is come unto you.

²⁹Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.

²⁹Or else how can one enter into a strong man's house, and spoil his goods, except he first bind the strong man? and then he will spoil his house.

³⁰Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

³⁰He that is not with me is against me; and he that gathereth not with me scattereth abroad.

³¹Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.

³¹Wherefore I say unto you, All manner of sin and blasphemy shall be forgiven unto men: but the blasphemy against the Holy Ghost shall not be forgiven unto men.

³²И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.

³²And whosoever speaketh a word against the Son of man, it shall be forgiven him: but whosoever speaketh against the Holy Ghost, it shall not be forgiven him, neither in this world, neither in the world to come.

³³Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

³³Either make the tree good, and his fruit good; or else make the tree corrupt, and his fruit corrupt: for the tree is known by his fruit.

³⁴Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.

³⁴O generation of vipers, how can ye, being evil, speak good things? for out of the abundance of the heart the mouth speaketh.

³⁵Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.

³⁵A good man out of the good treasure of the heart bringeth forth good things: and an evil man out of the evil treasure bringeth forth evil things.

³⁶А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.

³⁶But I say unto you, That every idle word that men shall speak, they shall give account thereof in the day of judgment.

³⁷Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

³⁷For by thy words thou shalt be justified, and by thy words thou shalt be condemned.

³⁸Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.

³⁸Then certain of the scribes and of the Pharisees answered, saying, Master, we would see a sign from thee.

³⁹А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

³⁹But he answered and said unto them, An evil and adulterous generation seeketh after a sign; and there shall no sign be given to it, but the sign of the prophet Jonas:

⁴⁰Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.

⁴⁰For as Jonas was three days and three nights in the whale's belly; so shall the Son of man be three days and three nights in the heart of the earth.

⁴¹Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.

⁴¹The men of Nineveh shall rise in judgment with this generation, and shall condemn it: because they repented at the preaching of Jonas; and, behold, a greater than Jonas is here.

⁴²Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

⁴²The queen of the south shall rise up in the judgment with this generation, and shall condemn it: for she came from the uttermost parts of the earth to hear the wisdom of Solomon; and, behold, a greater than Solomon is here.

⁴³А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

⁴³When the unclean spirit is gone out of a man, he walketh through dry places, seeking rest, and findeth none.

⁴⁴Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

⁴⁴Then he saith, I will return into my house from whence I came out; and when he is come, he findeth it empty, swept, and garnished.

⁴⁵Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.

⁴⁵Then goeth he, and taketh with himself seven other spirits more wicked than himself, and they enter in and dwell there: and the last state of that man is worse than the first. Even so shall it be also unto this wicked generation.

⁴⁶Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.

⁴⁶While he yet talked to the people, behold, his mother and his brethren stood without, desiring to speak with him.

⁴⁷И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.

⁴⁷Then one said unto him, Behold, thy mother and thy brethren stand without, desiring to speak with thee.

⁴⁸А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?

⁴⁸But he answered and said unto him that told him, Who is my mother? and who are my brethren?

⁴⁹И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

⁴⁹And he stretched forth his hand toward his disciples, and said, Behold my mother and my brethren!

⁵⁰...

⁵⁰For whosoever shall do the will of my Father which is in heaven, the same is my brother, and sister, and mother.