1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1The same day went Jesus out of the house, and sat by the sea side.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2And great multitudes were gathered together unto him, so that he went into a ship, and sat; and the whole multitude stood on the shore.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3And he spake many things unto them in parables, saying, Behold, a sower went forth to sow;
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4And when he sowed, some seeds fell by the way side, and the fowls came and devoured them up:
5А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5Some fell upon stony places, where they had not much earth: and forthwith they sprung up, because they had no deepness of earth:
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6And when the sun was up, they were scorched; and because they had no root, they withered away.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7And some fell among thorns; and the thorns sprung up, and choked them:
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8But other fell into good ground, and brought forth fruit, some an hundredfold, some sixtyfold, some thirtyfold.
9Ко има уши да чује нека чује.
9Who hath ears to hear, let him hear.
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10And the disciples came, and said unto him, Why speakest thou unto them in parables?
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11He answered and said unto them, Because it is given unto you to know the mysteries of the kingdom of heaven, but to them it is not given.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12For whosoever hath, to him shall be given, and he shall have more abundance: but whosoever hath not, from him shall be taken away even that he hath.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13Therefore speak I to them in parables: because they seeing see not; and hearing they hear not, neither do they understand.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14And in them is fulfilled the prophecy of Esaias, which saith, By hearing ye shall hear, and shall not understand; and seeing ye shall see, and shall not perceive:
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15For this people's heart is waxed gross, and their ears are dull of hearing, and their eyes they have closed; lest at any time they should see with their eyes and hear with their ears, and should understand with their heart, and should be converted, and I should heal them.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16But blessed are your eyes, for they see: and your ears, for they hear.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17For verily I say unto you, That many prophets and righteous men have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18Hear ye therefore the parable of the sower.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19When any one heareth the word of the kingdom, and understandeth it not, then cometh the wicked one, and catcheth away that which was sown in his heart. This is he which received seed by the way side.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20But he that received the seed into stony places, the same is he that heareth the word, and anon with joy receiveth it;
21Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21Yet hath he not root in himself, but dureth for a while: for when tribulation or persecution ariseth because of the word, by and by he is offended.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22He also that received seed among the thorns is he that heareth the word; and the care of this world, and the deceitfulness of riches, choke the word, and he becometh unfruitful.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23But he that received seed into the good ground is he that heareth the word, and understandeth it; which also beareth fruit, and bringeth forth, some an hundredfold, some sixty, some thirty.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is likened unto a man which sowed good seed in his field:
25А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25But while men slept, his enemy came and sowed tares among the wheat, and went his way.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26But when the blade was sprung up, and brought forth fruit, then appeared the tares also.
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27So the servants of the householder came and said unto him, Sir, didst not thou sow good seed in thy field? from whence then hath it tares?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28He said unto them, An enemy hath done this. The servants said unto him, Wilt thou then that we go and gather them up?
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29But he said, Nay; lest while ye gather up the tares, ye root up also the wheat with them.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30Let both grow together until the harvest: and in the time of harvest I will say to the reapers, Gather ye together first the tares, and bind them in bundles to burn them: but gather the wheat into my barn.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is like to a grain of mustard seed, which a man took, and sowed in his field:
32Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32Which indeed is the least of all seeds: but when it is grown, it is the greatest among herbs, and becometh a tree, so that the birds of the air come and lodge in the branches thereof.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33Another parable spake he unto them; The kingdom of heaven is like unto leaven, which a woman took, and hid in three measures of meal, till the whole was leavened.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34All these things spake Jesus unto the multitude in parables; and without a parable spake he not unto them:
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35That it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying, I will open my mouth in parables; I will utter things which have been kept secret from the foundation of the world.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Then Jesus sent the multitude away, and went into the house: and his disciples came unto him, saying, Declare unto us the parable of the tares of the field.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37He answered and said unto them, He that soweth the good seed is the Son of man;
38А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38The field is the world; the good seed are the children of the kingdom; but the tares are the children of the wicked one;
39А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39The enemy that sowed them is the devil; the harvest is the end of the world; and the reapers are the angels.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40As therefore the tares are gathered and burned in the fire; so shall it be in the end of this world.
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41The Son of man shall send forth his angels, and they shall gather out of his kingdom all things that offend, and them which do iniquity;
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42And shall cast them into a furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43Then shall the righteous shine forth as the sun in the kingdom of their Father. Who hath ears to hear, let him hear.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44Again, the kingdom of heaven is like unto treasure hid in a field; the which when a man hath found, he hideth, and for joy thereof goeth and selleth all that he hath, and buyeth that field.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Again, the kingdom of heaven is like unto a merchant man, seeking goodly pearls:
46Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46Who, when he had found one pearl of great price, went and sold all that he had, and bought it.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Again, the kingdom of heaven is like unto a net, that was cast into the sea, and gathered of every kind:
48Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48Which, when it was full, they drew to shore, and sat down, and gathered the good into vessels, but cast the bad away.
49Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49So shall it be at the end of the world: the angels shall come forth, and sever the wicked from among the just,
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50And shall cast them into the furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51Jesus saith unto them, Have ye understood all these things? They say unto him, Yea, Lord.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52Then said he unto them, Therefore every scribe which is instructed unto the kingdom of heaven is like unto a man that is an householder, which bringeth forth out of his treasure things new and old.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53And it came to pass, that when Jesus had finished these parables, he departed thence.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54And when he was come into his own country, he taught them in their synagogue, insomuch that they were astonished, and said, Whence hath this man this wisdom, and these mighty works?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55Is not this the carpenter's son? is not his mother called Mary? and his brethren, James, and Joses, and Simon, and Judas?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56And his sisters, are they not all with us? Whence then hath this man all these things?
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57And they were offended in him. But Jesus said unto them, A prophet is not without honour, save in his own country, and in his own house.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58And he did not many mighty works there because of their unbelief.