1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1Then came to Jesus scribes and Pharisees, which were of Jerusalem, saying,
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2Why do thy disciples transgress the tradition of the elders? for they wash not their hands when they eat bread.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3But he answered and said unto them, Why do ye also transgress the commandment of God by your tradition?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4For God commanded, saying, Honour thy father and mother: and, He that curseth father or mother, let him die the death.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
5But ye say, Whosoever shall say to his father or his mother, It is a gift, by whatsoever thou mightest be profited by me;
6Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6And honour not his father or his mother, he shall be free. Thus have ye made the commandment of God of none effect by your tradition.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Ye hypocrites, well did Esaias prophesy of you, saying,
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8This people draweth nigh unto me with their mouth, and honoureth me with their lips; but their heart is far from me.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9But in vain they do worship me, teaching for doctrines the commandments of men.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10And he called the multitude, and said unto them, Hear, and understand:
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11Not that which goeth into the mouth defileth a man; but that which cometh out of the mouth, this defileth a man.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Then came his disciples, and said unto him, Knowest thou that the Pharisees were offended, after they heard this saying?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13But he answered and said, Every plant, which my heavenly Father hath not planted, shall be rooted up.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Let them alone: they be blind leaders of the blind. And if the blind lead the blind, both shall fall into the ditch.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Then answered Peter and said unto him, Declare unto us this parable.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16And Jesus said, Are ye also yet without understanding?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17Do not ye yet understand, that whatsoever entereth in at the mouth goeth into the belly, and is cast out into the draught?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18But those things which proceed out of the mouth come forth from the heart; and they defile the man.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19For out of the heart proceed evil thoughts, murders, adulteries, fornications, thefts, false witness, blasphemies:
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20These are the things which defile a man: but to eat with unwashen hands defileth not a man.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21Then Jesus went thence, and departed into the coasts of Tyre and Sidon.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22And, behold, a woman of Canaan came out of the same coasts, and cried unto him, saying, Have mercy on me, O Lord, thou son of David; my daughter is grievously vexed with a devil.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23But he answered her not a word. And his disciples came and besought him, saying, Send her away; for she crieth after us.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24But he answered and said, I am not sent but unto the lost sheep of the house of Israel.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25Then came she and worshipped him, saying, Lord, help me.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26But he answered and said, It is not meet to take the children's bread, and to cast it to dogs.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27And she said, Truth, Lord: yet the dogs eat of the crumbs which fall from their masters' table.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Then Jesus answered and said unto her, O woman, great is thy faith: be it unto thee even as thou wilt. And her daughter was made whole from that very hour.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29And Jesus departed from thence, and came nigh unto the sea of Galilee; and went up into a mountain, and sat down there.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30And great multitudes came unto him, having with them those that were lame, blind, dumb, maimed, and many others, and cast them down at Jesus' feet; and he healed them:
31Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31Insomuch that the multitude wondered, when they saw the dumb to speak, the maimed to be whole, the lame to walk, and the blind to see: and they glorified the God of Israel.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Then Jesus called his disciples unto him, and said, I have compassion on the multitude, because they continue with me now three days, and have nothing to eat: and I will not send them away fasting, lest they faint in the way.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33And his disciples say unto him, Whence should we have so much bread in the wilderness, as to fill so great a multitude?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34And Jesus saith unto them, How many loaves have ye? And they said, Seven, and a few little fishes.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35And he commanded the multitude to sit down on the ground.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36And he took the seven loaves and the fishes, and gave thanks, and brake them, and gave to his disciples, and the disciples to the multitude.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37And they did all eat, and were filled: and they took up of the broken meat that was left seven baskets full.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38And they that did eat were four thousand men, beside women and children.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39And he sent away the multitude, and took ship, and came into the coasts of Magdala.