¹У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

¹At the same time came the disciples unto Jesus, saying, Who is the greatest in the kingdom of heaven?

²И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

²And Jesus called a little child unto him, and set him in the midst of them,

³И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

³And said, Verily I say unto you, Except ye be converted, and become as little children, ye shall not enter into the kingdom of heaven.

⁴Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

⁴Whosoever therefore shall humble himself as this little child, the same is greatest in the kingdom of heaven.

⁵И који прими такво дете у име моје, мене прима.

⁵And whoso shall receive one such little child in my name receiveth me.

⁶А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

⁶But whoso shall offend one of these little ones which believe in me, it were better for him that a millstone were hanged about his neck, and that he were drowned in the depth of the sea.

⁷Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

⁷Woe unto the world because of offences! for it must needs be that offences come; but woe to that man by whom the offence cometh!

⁸Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

⁸Wherefore if thy hand or thy foot offend thee, cut them off, and cast them from thee: it is better for thee to enter into life halt or maimed, rather than having two hands or two feet to be cast into everlasting fire.

⁹И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

⁹And if thine eye offend thee, pluck it out, and cast it from thee: it is better for thee to enter into life with one eye, rather than having two eyes to be cast into hell fire.

¹⁰Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

¹⁰Take heed that ye despise not one of these little ones; for I say unto you, That in heaven their angels do always behold the face of my Father which is in heaven.

¹¹Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

¹¹For the Son of man is come to save that which was lost.

¹²Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

¹²How think ye? if a man have an hundred sheep, and one of them be gone astray, doth he not leave the ninety and nine, and goeth into the mountains, and seeketh that which is gone astray?

¹³И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

¹³And if so be that he find it, verily I say unto you, he rejoiceth more of that sheep, than of the ninety and nine which went not astray.

¹⁴Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

¹⁴Even so it is not the will of your Father which is in heaven, that one of these little ones should perish.

¹⁵Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

¹⁵Moreover if thy brother shall trespass against thee, go and tell him his fault between thee and him alone: if he shall hear thee, thou hast gained thy brother.

¹⁶Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

¹⁶But if he will not hear thee, then take with thee one or two more, that in the mouth of two or three witnesses every word may be established.

¹⁷Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

¹⁷And if he shall neglect to hear them, tell it unto the church: but if he neglect to hear the church, let him be unto thee as an heathen man and a publican.

¹⁸Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

¹⁸Verily I say unto you, Whatsoever ye shall bind on earth shall be bound in heaven: and whatsoever ye shall loose on earth shall be loosed in heaven.

¹⁹Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

¹⁹Again I say unto you, That if two of you shall agree on earth as touching any thing that they shall ask, it shall be done for them of my Father which is in heaven.

²⁰Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

²⁰For where two or three are gathered together in my name, there am I in the midst of them.

²¹Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

²¹Then came Peter to him, and said, Lord, how oft shall my brother sin against me, and I forgive him? till seven times?

²²Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

²²Jesus saith unto him, I say not unto thee, Until seven times: but, Until seventy times seven.

²³Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.

²³Therefore is the kingdom of heaven likened unto a certain king, which would take account of his servants.

²⁴И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.

²⁴And when he had begun to reckon, one was brought unto him, which owed him ten thousand talents.

²⁵И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.

²⁵But forasmuch as he had not to pay, his lord commanded him to be sold, and his wife, and children, and all that he had, and payment to be made.

²⁶Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.

²⁶The servant therefore fell down, and worshipped him, saying, Lord, have patience with me, and I will pay thee all.

²⁷А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.

²⁷Then the lord of that servant was moved with compassion, and loosed him, and forgave him the debt.

²⁸А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.

²⁸But the same servant went out, and found one of his fellowservants, which owed him an hundred pence: and he laid hands on him, and took him by the throat, saying, Pay me that thou owest.

²⁹Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.

²⁹And his fellowservant fell down at his feet, and besought him, saying, Have patience with me, and I will pay thee all.

³⁰А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

³⁰And he would not: but went and cast him into prison, till he should pay the debt.

³¹Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.

³¹So when his fellowservants saw what was done, they were very sorry, and came and told unto their lord all that was done.

³²Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

³²Then his lord, after that he had called him, said unto him, O thou wicked servant, I forgave thee all that debt, because thou desiredst me:

³³Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

³³Shouldest not thou also have had compassion on thy fellowservant, even as I had pity on thee?

³⁴И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

³⁴And his lord was wroth, and delivered him to the tormentors, till he should pay all that was due unto him.

³⁵Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.

³⁵So likewise shall my heavenly Father do also unto you, if ye from your hearts forgive not every one his brother their trespasses.