¹И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.

¹And it came to pass, that when Jesus had finished these sayings, he departed from Galilee, and came into the coasts of Judaea beyond Jordan;

²И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.

²And great multitudes followed him; and he healed them there.

³И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?

³The Pharisees also came unto him, tempting him, and saying unto him, Is it lawful for a man to put away his wife for every cause?

⁴А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?

⁴And he answered and said unto them, Have ye not read, that he which made them at the beginning made them male and female,

⁵И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

⁵And said, For this cause shall a man leave father and mother, and shall cleave to his wife: and they twain shall be one flesh?

⁶Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.

⁶Wherefore they are no more twain, but one flesh. What therefore God hath joined together, let not man put asunder.

⁷Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?

⁷They say unto him, Why did Moses then command to give a writing of divorcement, and to put her away?

⁸Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

⁸He saith unto them, Moses because of the hardness of your hearts suffered you to put away your wives: but from the beginning it was not so.

⁹Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

⁹And I say unto you, Whosoever shall put away his wife, except it be for fornication, and shall marry another, committeth adultery: and whoso marrieth her which is put away doth commit adultery.

¹⁰Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.

¹⁰His disciples say unto him, If the case of the man be so with his wife, it is not good to marry.

¹¹А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.

¹¹But he said unto them, All men cannot receive this saying, save they to whom it is given.

¹²Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.

¹²For there are some eunuchs, which were so born from their mother's womb: and there are some eunuchs, which were made eunuchs of men: and there be eunuchs, which have made themselves eunuchs for the kingdom of heaven's sake. He that is able to receive it, let him receive it.

¹³Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

¹³Then were there brought unto him little children, that he should put his hands on them, and pray: and the disciples rebuked them.

¹⁴А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.

¹⁴But Jesus said, Suffer little children, and forbid them not, to come unto me: for of such is the kingdom of heaven.

¹⁵И метнувши на њих руке отиде оданде.

¹⁵And he laid his hands on them, and departed thence.

¹⁶И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?

¹⁶And, behold, one came and said unto him, Good Master, what good thing shall I do, that I may have eternal life?

¹⁷А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.

¹⁷And he said unto him, Why callest thou me good? there is none good but one, that is, God: but if thou wilt enter into life, keep the commandments.

¹⁸Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;

¹⁸He saith unto him, Which? Jesus said, Thou shalt do no murder, Thou shalt not commit adultery, Thou shalt not steal, Thou shalt not bear false witness,

¹⁹Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.

¹⁹Honour thy father and thy mother: and, Thou shalt love thy neighbour as thyself.

²⁰Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

²⁰The young man saith unto him, All these things have I kept from my youth up: what lack I yet?

²¹Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

²¹Jesus said unto him, If thou wilt be perfect, go and sell that thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come and follow me.

²²А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.

²²But when the young man heard that saying, he went away sorrowful: for he had great possessions.

²³А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

²³Then said Jesus unto his disciples, Verily I say unto you, That a rich man shall hardly enter into the kingdom of heaven.

²⁴И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

²⁴And again I say unto you, It is easier for a camel to go through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.

²⁵А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?

²⁵When his disciples heard it, they were exceedingly amazed, saying, Who then can be saved?

²⁶А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

²⁶But Jesus beheld them, and said unto them, With men this is impossible; but with God all things are possible.

²⁷Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?

²⁷Then answered Peter and said unto him, Behold, we have forsaken all, and followed thee; what shall we have therefore?

²⁸А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.

²⁸And Jesus said unto them, Verily I say unto you, That ye which have followed me, in the regeneration when the Son of man shall sit in the throne of his glory, ye also shall sit upon twelve thrones, judging the twelve tribes of Israel.

²⁹И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.

²⁹And every one that hath forsaken houses, or brethren, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, for my name's sake, shall receive an hundredfold, and shall inherit everlasting life.

³⁰Али ће многи први бити последњи и последњи први.

³⁰But many that are first shall be last; and the last shall be first.