¹Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

¹For the kingdom of heaven is like unto a man that is an householder, which went out early in the morning to hire labourers into his vineyard.

²И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

²And when he had agreed with the labourers for a penny a day, he sent them into his vineyard.

³И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

³And he went out about the third hour, and saw others standing idle in the marketplace,

⁴И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

⁴And said unto them; Go ye also into the vineyard, and whatsoever is right I will give you. And they went their way.

⁵И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

⁵Again he went out about the sixth and ninth hour, and did likewise.

⁶И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

⁶And about the eleventh hour he went out, and found others standing idle, and saith unto them, Why stand ye here all the day idle?

⁷Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

⁷They say unto him, Because no man hath hired us. He saith unto them, Go ye also into the vineyard; and whatsoever is right, that shall ye receive.

⁸А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

⁸So when even was come, the lord of the vineyard saith unto his steward, Call the labourers, and give them their hire, beginning from the last unto the first.

⁹И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

⁹And when they came that were hired about the eleventh hour, they received every man a penny.

¹⁰А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

¹⁰But when the first came, they supposed that they should have received more; and they likewise received every man a penny.

¹¹И примивши викаху на господара.

¹¹And when they had received it, they murmured against the goodman of the house,

¹²Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

¹²Saying, These last have wrought but one hour, and thou hast made them equal unto us, which have borne the burden and heat of the day.

¹³А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

¹³But he answered one of them, and said, Friend, I do thee no wrong: didst not thou agree with me for a penny?

¹⁴Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

¹⁴Take that thine is, and go thy way: I will give unto this last, even as unto thee.

¹⁵Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

¹⁵Is it not lawful for me to do what I will with mine own? Is thine eye evil, because I am good?

¹⁶Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

¹⁶So the last shall be first, and the first last: for many be called, but few chosen.

¹⁷И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁷And Jesus going up to Jerusalem took the twelve disciples apart in the way, and said unto them,

¹⁸Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁸Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be betrayed unto the chief priests and unto the scribes, and they shall condemn him to death,

¹⁹И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

¹⁹And shall deliver him to the Gentiles to mock, and to scourge, and to crucify him: and the third day he shall rise again.

²⁰Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²⁰Then came to him the mother of Zebedees children with her sons, worshipping him, and desiring a certain thing of him.

²¹А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²¹And he said unto her, What wilt thou? She saith unto him, Grant that these my two sons may sit, the one on thy right hand, and the other on the left, in thy kingdom.

²²А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²²But Jesus answered and said, Ye know not what ye ask. Are ye able to drink of the cup that I shall drink of, and to be baptized with the baptism that I am baptized with? They say unto him, We are able.

²³И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²³And he saith unto them, Ye shall drink indeed of my cup, and be baptized with the baptism that I am baptized with: but to sit on my right hand, and on my left, is not mine to give, but it shall be given to them for whom it is prepared of my Father.

²⁴И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁴And when the ten heard it, they were moved with indignation against the two brethren.

²⁵А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁵But Jesus called them unto him, and said, Ye know that the princes of the Gentiles exercise dominion over them, and they that are great exercise authority upon them.

²⁶Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁶But it shall not be so among you: but whosoever will be great among you, let him be your minister;

²⁷И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁷And whosoever will be chief among you, let him be your servant:

²⁸Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

²⁸Even as the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.

²⁹И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

²⁹And as they departed from Jericho, a great multitude followed him.

³⁰И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³⁰And, behold, two blind men sitting by the way side, when they heard that Jesus passed by, cried out, saying, Have mercy on us, O Lord, thou son of David.

³¹А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³¹And the multitude rebuked them, because they should hold their peace: but they cried the more, saying, Have mercy on us, O Lord, thou son of David.

³²И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

³²And Jesus stood still, and called them, and said, What will ye that I shall do unto you?

³³Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

³³They say unto him, Lord, that our eyes may be opened.

³⁴И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.

³⁴So Jesus had compassion on them, and touched their eyes: and immediately their eyes received sight, and they followed him.