¹И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

¹And when they drew nigh unto Jerusalem, and were come to Bethphage, unto the mount of Olives, then sent Jesus two disciples,

²Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.

²Saying unto them, Go into the village over against you, and straightway ye shall find an ass tied, and a colt with her: loose them, and bring them unto me.

³И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.

³And if any man say ought unto you, ye shall say, The Lord hath need of them; and straightway he will send them.

⁴А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:

⁴All this was done, that it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying,

⁵Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.

⁵Tell ye the daughter of Sion, Behold, thy King cometh unto thee, meek, and sitting upon an ass, and a colt the foal of an ass.

⁶И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.

⁶And the disciples went, and did as Jesus commanded them,

⁷Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.

⁷And brought the ass, and the colt, and put on them their clothes, and they set him thereon.

⁸А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

⁸And a very great multitude spread their garments in the way; others cut down branches from the trees, and strawed them in the way.

⁹А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

⁹And the multitudes that went before, and that followed, cried, saying, Hosanna to the son of David: Blessed is he that cometh in the name of the Lord; Hosanna in the highest.

¹⁰И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

¹⁰And when he was come into Jerusalem, all the city was moved, saying, Who is this?

¹¹А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.

¹¹And the multitude said, This is Jesus the prophet of Nazareth of Galilee.

¹²И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

¹²And Jesus went into the temple of God, and cast out all them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves,

¹³И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

¹³And said unto them, It is written, My house shall be called the house of prayer; but ye have made it a den of thieves.

¹⁴И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.

¹⁴And the blind and the lame came to him in the temple; and he healed them.

¹⁵А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.

¹⁵And when the chief priests and scribes saw the wonderful things that he did, and the children crying in the temple, and saying, Hosanna to the son of David; they were sore displeased,

¹⁶И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?

¹⁶And said unto him, Hearest thou what these say? And Jesus saith unto them, Yea; have ye never read, Out of the mouth of babes and sucklings thou hast perfected praise?

¹⁷И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.

¹⁷And he left them, and went out of the city into Bethany; and he lodged there.

¹⁸А ујутру, враћајући се у град, огладне.

¹⁸Now in the morning as he returned into the city, he hungered.

¹⁹И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.

¹⁹And when he saw a fig tree in the way, he came to it, and found nothing thereon, but leaves only, and said unto it, Let no fruit grow on thee henceforward for ever. And presently the fig tree withered away.

²⁰И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

²⁰And when the disciples saw it, they marvelled, saying, How soon is the fig tree withered away!

²¹А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.

²¹Jesus answered and said unto them, Verily I say unto you, If ye have faith, and doubt not, ye shall not only do this which is done to the fig tree, but also if ye shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; it shall be done.

²²И све што узиштете у молитви верујући, добићете.

²²And all things, whatsoever ye shall ask in prayer, believing, ye shall receive.

²³И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?

²³And when he was come into the temple, the chief priests and the elders of the people came unto him as he was teaching, and said, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority?

²⁴А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

²⁴And Jesus answered and said unto them, I also will ask you one thing, which if ye tell me, I in like wise will tell you by what authority I do these things.

²⁵Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?

²⁵The baptism of John, whence was it? from heaven, or of men? And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say unto us, Why did ye not then believe him?

²⁶Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.

²⁶But if we shall say, Of men; we fear the people; for all hold John as a prophet.

²⁷И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

²⁷And they answered Jesus, and said, We cannot tell. And he said unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.

²⁸Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.

²⁸But what think ye? A certain man had two sons; and he came to the first, and said, Son, go work to day in my vineyard.

²⁹А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.

²⁹He answered and said, I will not: but afterward he repented, and went.

³⁰И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.

³⁰And he came to the second, and said likewise. And he answered and said, I go, sir: and went not.

³¹Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.

³¹Whether of them twain did the will of his father? They say unto him, The first. Jesus saith unto them, Verily I say unto you, That the publicans and the harlots go into the kingdom of God before you.

³²Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.

³²For John came unto you in the way of righteousness, and ye believed him not: but the publicans and the harlots believed him: and ye, when ye had seen it, repented not afterward, that ye might believe him.

³³Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

³³Hear another parable: There was a certain householder, which planted a vineyard, and hedged it round about, and digged a winepress in it, and built a tower, and let it out to husbandmen, and went into a far country:

³⁴А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

³⁴And when the time of the fruit drew near, he sent his servants to the husbandmen, that they might receive the fruits of it.

³⁵И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.

³⁵And the husbandmen took his servants, and beat one, and killed another, and stoned another.

³⁶Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.

³⁶Again, he sent other servants more than the first: and they did unto them likewise.

³⁷А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.

³⁷But last of all he sent unto them his son, saying, They will reverence my son.

³⁸А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

³⁸But when the husbandmen saw the son, they said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and let us seize on his inheritance.

³⁹И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

³⁹And they caught him, and cast him out of the vineyard, and slew him.

⁴⁰Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?

⁴⁰When the lord therefore of the vineyard cometh, what will he do unto those husbandmen?

⁴¹Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.

⁴¹They say unto him, He will miserably destroy those wicked men, and will let out his vineyard unto other husbandmen, which shall render him the fruits in their seasons.

⁴²А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.

⁴²Jesus saith unto them, Did ye never read in the scriptures, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner: this is the Lord's doing, and it is marvellous in our eyes?

⁴³Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.

⁴³Therefore say I unto you, The kingdom of God shall be taken from you, and given to a nation bringing forth the fruits thereof.

⁴⁴И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

⁴⁴And whosoever shall fall on this stone shall be broken: but on whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.

⁴⁵И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.

⁴⁵And when the chief priests and Pharisees had heard his parables, they perceived that he spake of them.

⁴⁶И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.

⁴⁶But when they sought to lay hands on him, they feared the multitude, because they took him for a prophet.