¹Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

¹The proverbs of Solomon the son of David, king of Israel;

²Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

²To know wisdom and instruction; to perceive the words of understanding;

³Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

³To receive the instruction of wisdom, justice, and judgment, and equity;

⁴Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

⁴To give subtilty to the simple, to the young man knowledge and discretion.

⁵Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

⁵A wise man will hear, and will increase learning; and a man of understanding shall attain unto wise counsels:

⁶Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

⁶To understand a proverb, and the interpretation; the words of the wise, and their dark sayings.

⁷Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

⁷The fear of the LORD is the beginning of knowledge: but fools despise wisdom and instruction.

⁸Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

⁸My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:

⁹Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

⁹For they shall be an ornament of grace unto thy head, and chains about thy neck.

¹⁰Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

¹⁰My son, if sinners entice thee, consent thou not.

¹¹Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

¹¹If they say, Come with us, let us lay wait for blood, let us lurk privily for the innocent without cause:

¹²Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

¹²Let us swallow them up alive as the grave; and whole, as those that go down into the pit:

¹³Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

¹³We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil:

¹⁴Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

¹⁴Cast in thy lot among us; let us all have one purse:

¹⁵Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

¹⁵My son, walk not thou in the way with them; refrain thy foot from their path:

¹⁶Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

¹⁶For their feet run to evil, and make haste to shed blood.

¹⁷Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

¹⁷Surely in vain the net is spread in the sight of any bird.

¹⁸А они вребају своју крв и заседају својој души.

¹⁸And they lay wait for their own blood; they lurk privily for their own lives.

¹⁹Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

¹⁹So are the ways of every one that is greedy of gain; which taketh away the life of the owners thereof.

²⁰Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

²⁰Wisdom crieth without; she uttereth her voice in the streets:

²¹У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

²¹She crieth in the chief place of concourse, in the openings of the gates: in the city she uttereth her words, saying,

²²Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

²²How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and the scorners delight in their scorning, and fools hate knowledge?

²³Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

²³Turn you at my reproof: behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.

²⁴Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

²⁴Because I have called, and ye refused; I have stretched out my hand, and no man regarded;

²⁵Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

²⁵But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof:

²⁶Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

²⁶I also will laugh at your calamity; I will mock when your fear cometh;

²⁷Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

²⁷When your fear cometh as desolation, and your destruction cometh as a whirlwind; when distress and anguish cometh upon you.

²⁸Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

²⁸Then shall they call upon me, but I will not answer; they shall seek me early, but they shall not find me:

²⁹Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

²⁹For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the LORD:

³⁰Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

³⁰They would none of my counsel: they despised all my reproof.

³¹Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

³¹Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.

³²Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

³²For the turning away of the simple shall slay them, and the prosperity of fools shall destroy them.

³³Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

³³But whoso hearkeneth unto me shall dwell safely, and shall be quiet from fear of evil.