¹Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

¹Every wise woman buildeth her house: but the foolish plucketh it down with her hands.

²Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

²He that walketh in his uprightness feareth the LORD: but he that is perverse in his ways despiseth him.

³У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

³In the mouth of the foolish is a rod of pride: but the lips of the wise shall preserve them.

⁴Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

⁴Where no oxen are, the crib is clean: but much increase is by the strength of the ox.

⁵Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

⁵A faithful witness will not lie: but a false witness will utter lies.

⁶Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

⁶A scorner seeketh wisdom, and findeth it not: but knowledge is easy unto him that understandeth.

⁷Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

⁷Go from the presence of a foolish man, when thou perceivest not in him the lips of knowledge.

⁸Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

⁸The wisdom of the prudent is to understand his way: but the folly of fools is deceit.

⁹Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

⁹Fools make a mock at sin: but among the righteous there is favour.

¹⁰Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

¹⁰The heart knoweth his own bitterness; and a stranger doth not intermeddle with his joy.

¹¹Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

¹¹The house of the wicked shall be overthrown: but the tabernacle of the upright shall flourish.

¹²Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

¹²There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.

¹³И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

¹³Even in laughter the heart is sorrowful; and the end of that mirth is heaviness.

¹⁴Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

¹⁴The backslider in heart shall be filled with his own ways: and a good man shall be satisfied from himself.

¹⁵Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

¹⁵The simple believeth every word: but the prudent man looketh well to his going.

¹⁶Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

¹⁶A wise man feareth, and departeth from evil: but the fool rageth, and is confident.

¹⁷Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

¹⁷He that is soon angry dealeth foolishly: and a man of wicked devices is hated.

¹⁸Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

¹⁸The simple inherit folly: but the prudent are crowned with knowledge.

¹⁹Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

¹⁹The evil bow before the good; and the wicked at the gates of the righteous.

²⁰Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

²⁰The poor is hated even of his own neighbour: but the rich hath many friends.

²¹Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

²¹He that despiseth his neighbour sinneth: but he that hath mercy on the poor, happy is he.

²²Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

²²Do they not err that devise evil? but mercy and truth shall be to them that devise good.

²³У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

²³In all labour there is profit: but the talk of the lips tendeth only to penury.

²⁴Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

²⁴The crown of the wise is their riches: but the foolishness of fools is folly.

²⁵Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

²⁵A true witness delivereth souls: but a deceitful witness speaketh lies.

²⁶У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

²⁶In the fear of the LORD is strong confidence: and his children shall have a place of refuge.

²⁷Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

²⁷The fear of the LORD is a fountain of life, to depart from the snares of death.

²⁸У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

²⁸In the multitude of people is the king's honour: but in the want of people is the destruction of the prince.

²⁹Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

²⁹He that is slow to wrath is of great understanding: but he that is hasty of spirit exalteth folly.

³⁰Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

³⁰A sound heart is the life of the flesh: but envy the rottenness of the bones.

³¹Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

³¹He that oppresseth the poor reproacheth his Maker: but he that honoureth him hath mercy on the poor.

³²За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

³²The wicked is driven away in his wickedness: but the righteous hath hope in his death.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

³³Wisdom resteth in the heart of him that hath understanding: but that which is in the midst of fools is made known.

³⁴Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

³⁴Righteousness exalteth a nation: but sin is a reproach to any people.

³⁵Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

³⁵The king's favour is toward a wise servant: but his wrath is against him that causeth shame.