1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1The preparations of the heart in man, and the answer of the tongue, is from the LORD.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2All the ways of a man are clean in his own eyes; but the LORD weigheth the spirits.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Commit thy works unto the LORD, and thy thoughts shall be established.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4The LORD hath made all things for himself: yea, even the wicked for the day of evil.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Every one that is proud in heart is an abomination to the LORD: though hand join in hand, he shall not be unpunished.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6By mercy and truth iniquity is purged: and by the fear of the LORD men depart from evil.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7When a man's ways please the LORD, he maketh even his enemies to be at peace with him.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Better is a little with righteousness than great revenues without right.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9A man's heart deviseth his way: but the LORD directeth his steps.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10A divine sentence is in the lips of the king: his mouth transgresseth not in judgment.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11A just weight and balance are the LORD's: all the weights of the bag are his work.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12It is an abomination to kings to commit wickedness: for the throne is established by righteousness.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Righteous lips are the delight of kings; and they love him that speaketh right.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14The wrath of a king is as messengers of death: but a wise man will pacify it.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15In the light of the king's countenance is life; and his favour is as a cloud of the latter rain.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16How much better is it to get wisdom than gold! and to get understanding rather to be chosen than silver!
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17The highway of the upright is to depart from evil: he that keepeth his way preserveth his soul.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Pride goeth before destruction, and an haughty spirit before a fall.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Better it is to be of an humble spirit with the lowly, than to divide the spoil with the proud.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20He that handleth a matter wisely shall find good: and whoso trusteth in the LORD, happy is he.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21The wise in heart shall be called prudent: and the sweetness of the lips increaseth learning.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Understanding is a wellspring of life unto him that hath it: but the instruction of fools is folly.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23The heart of the wise teacheth his mouth, and addeth learning to his lips.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Pleasant words are as an honeycomb, sweet to the soul, and health to the bones.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25There is a way that seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26He that laboureth laboureth for himself; for his mouth craveth it of him.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27An ungodly man diggeth up evil: and in his lips there is as a burning fire.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28A froward man soweth strife: and a whisperer separateth chief friends.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29A violent man enticeth his neighbour, and leadeth him into the way that is not good.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30He shutteth his eyes to devise froward things: moving his lips he bringeth evil to pass.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31The hoary head is a crown of glory, if it be found in the way of righteousness.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32He that is slow to anger is better than the mighty; and he that ruleth his spirit than he that taketh a city.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33The lot is cast into the lap; but the whole disposing thereof is of the LORD.