1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Better is a dry morsel, and quietness therewith, than an house full of sacrifices with strife.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2A wise servant shall have rule over a son that causeth shame, and shall have part of the inheritance among the brethren.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3The fining pot is for silver, and the furnace for gold: but the LORD trieth the hearts.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4A wicked doer giveth heed to false lips; and a liar giveth ear to a naughty tongue.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Whoso mocketh the poor reproacheth his Maker: and he that is glad at calamities shall not be unpunished.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Children's children are the crown of old men; and the glory of children are their fathers.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Excellent speech becometh not a fool: much less do lying lips a prince.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8A gift is as a precious stone in the eyes of him that hath it: whithersoever it turneth, it prospereth.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9He that covereth a transgression seeketh love; but he that repeateth a matter separateth very friends.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10A reproof entereth more into a wise man than an hundred stripes into a fool.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11An evil man seeketh only rebellion: therefore a cruel messenger shall be sent against him.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Let a bear robbed of her whelps meet a man, rather than a fool in his folly.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Whoso rewardeth evil for good, evil shall not depart from his house.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14The beginning of strife is as when one letteth out water: therefore leave off contention, before it be meddled with.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, even they both are abomination to the LORD.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Wherefore is there a price in the hand of a fool to get wisdom, seeing he hath no heart to it?
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17A friend loveth at all times, and a brother is born for adversity.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18A man void of understanding striketh hands, and becometh surety in the presence of his friend.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19He loveth transgression that loveth strife: and he that exalteth his gate seeketh destruction.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20He that hath a froward heart findeth no good: and he that hath a perverse tongue falleth into mischief.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21He that begetteth a fool doeth it to his sorrow: and the father of a fool hath no joy.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22A merry heart doeth good like a medicine: but a broken spirit drieth the bones.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23A wicked man taketh a gift out of the bosom to pervert the ways of judgment.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Wisdom is before him that hath understanding; but the eyes of a fool are in the ends of the earth.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25A foolish son is a grief to his father, and bitterness to her that bare him.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Also to punish the just is not good, nor to strike princes for equity.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27He that hath knowledge spareth his words: and a man of understanding is of an excellent spirit.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Even a fool, when he holdeth his peace, is counted wise: and he that shutteth his lips is esteemed a man of understanding.