¹Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

¹Through desire a man, having separated himself, seeketh and intermeddleth with all wisdom.

²Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

²A fool hath no delight in understanding, but that his heart may discover itself.

³Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

³When the wicked cometh, then cometh also contempt, and with ignominy reproach.

⁴Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

⁴The words of a man's mouth are as deep waters, and the wellspring of wisdom as a flowing brook.

⁵Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

⁵It is not good to accept the person of the wicked, to overthrow the righteous in judgment.

⁶Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

⁶A fool's lips enter into contention, and his mouth calleth for strokes.

⁷Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

⁷A fool's mouth is his destruction, and his lips are the snare of his soul.

⁸Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

⁸The words of a talebearer are as wounds, and they go down into the innermost parts of the belly.

⁹И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

⁹He also that is slothful in his work is brother to him that is a great waster.

¹⁰Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

¹⁰The name of the LORD is a strong tower: the righteous runneth into it, and is safe.

¹¹Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

¹¹The rich man's wealth is his strong city, and as an high wall in his own conceit.

¹²Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

¹²Before destruction the heart of man is haughty, and before honour is humility.

¹³Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

¹³He that answereth a matter before he heareth it, it is folly and shame unto him.

¹⁴Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

¹⁴The spirit of a man will sustain his infirmity; but a wounded spirit who can bear?

¹⁵Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

¹⁵The heart of the prudent getteth knowledge; and the ear of the wise seeketh knowledge.

¹⁶Дар човеку шири место и води га пред властеље.

¹⁶A man's gift maketh room for him, and bringeth him before great men.

¹⁷Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

¹⁷He that is first in his own cause seemeth just; but his neighbour cometh and searcheth him.

¹⁸Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

¹⁸The lot causeth contentions to cease, and parteth between the mighty.

¹⁹Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

¹⁹A brother offended is harder to be won than a strong city: and their contentions are like the bars of a castle.

²⁰Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

²⁰A man's belly shall be satisfied with the fruit of his mouth; and with the increase of his lips shall he be filled.

²¹Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

²¹Death and life are in the power of the tongue: and they that love it shall eat the fruit thereof.

²²Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

²²Whoso findeth a wife findeth a good thing, and obtaineth favour of the LORD.

²³Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

²³The poor useth intreaties; but the rich answereth roughly.

²⁴Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

²⁴A man that hath friends must shew himself friendly: and there is a friend that sticketh closer than a brother.