¹Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

¹Better is the poor that walketh in his integrity, than he that is perverse in his lips, and is a fool.

²Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

²Also, that the soul be without knowledge, it is not good; and he that hasteth with his feet sinneth.

³Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

³The foolishness of man perverteth his way: and his heart fretteth against the LORD.

⁴Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

⁴Wealth maketh many friends; but the poor is separated from his neighbour.

⁵Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

⁵A false witness shall not be unpunished, and he that speaketh lies shall not escape.

⁶Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

⁶Many will intreat the favour of the prince: and every man is a friend to him that giveth gifts.

⁷На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

⁷All the brethren of the poor do hate him: how much more do his friends go far from him? he pursueth them with words, yet they are wanting to him.

⁸Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

⁸He that getteth wisdom loveth his own soul: he that keepeth understanding shall find good.

⁹Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

⁹A false witness shall not be unpunished, and he that speaketh lies shall perish.

¹⁰Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

¹⁰Delight is not seemly for a fool; much less for a servant to have rule over princes.

¹¹Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

¹¹The discretion of a man deferreth his anger; and it is his glory to pass over a transgression.

¹²Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

¹²The king's wrath is as the roaring of a lion; but his favour is as dew upon the grass.

¹³Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

¹³A foolish son is the calamity of his father: and the contentions of a wife are a continual dropping.

¹⁴Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

¹⁴House and riches are the inheritance of fathers: and a prudent wife is from the LORD.

¹⁵Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

¹⁵Slothfulness casteth into a deep sleep; and an idle soul shall suffer hunger.

¹⁶Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

¹⁶He that keepeth the commandment keepeth his own soul; but he that despiseth his ways shall die.

¹⁷Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

¹⁷He that hath pity upon the poor lendeth unto the LORD; and that which he hath given will he pay him again.

¹⁸Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

¹⁸Chasten thy son while there is hope, and let not thy soul spare for his crying.

¹⁹Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

¹⁹A man of great wrath shall suffer punishment: for if thou deliver him, yet thou must do it again.

²⁰Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

²⁰Hear counsel, and receive instruction, that thou mayest be wise in thy latter end.

²¹Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

²¹There are many devices in a man's heart; nevertheless the counsel of the LORD, that shall stand.

²²Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

²²The desire of a man is his kindness: and a poor man is better than a liar.

²³Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

²³The fear of the LORD tendeth to life: and he that hath it shall abide satisfied; he shall not be visited with evil.

²⁴Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

²⁴A slothful man hideth his hand in his bosom, and will not so much as bring it to his mouth again.

²⁵Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

²⁵Smite a scorner, and the simple will beware: and reprove one that hath understanding, and he will understand knowledge.

²⁶Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

²⁶He that wasteth his father, and chaseth away his mother, is a son that causeth shame, and bringeth reproach.

²⁷Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

²⁷Cease, my son, to hear the instruction that causeth to err from the words of knowledge.

²⁸Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

²⁸An ungodly witness scorneth judgment: and the mouth of the wicked devoureth iniquity.

²⁹Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.

²⁹Judgments are prepared for scorners, and stripes for the back of fools.