¹Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

¹Bless the LORD, O my soul. O LORD my God, thou art very great; thou art clothed with honour and majesty.

²Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

²Who coverest thyself with light as with a garment: who stretchest out the heavens like a curtain:

³Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

³Who layeth the beams of his chambers in the waters: who maketh the clouds his chariot: who walketh upon the wings of the wind:

⁴Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

⁴Who maketh his angels spirits; his ministers a flaming fire:

⁵Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

⁵Who laid the foundations of the earth, that it should not be removed for ever.

⁶Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

⁶Thou coveredst it with the deep as with a garment: the waters stood above the mountains.

⁷Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

⁷At thy rebuke they fled; at the voice of thy thunder they hasted away.

⁸Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

⁸They go up by the mountains; they go down by the valleys unto the place which thou hast founded for them.

⁹Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

⁹Thou hast set a bound that they may not pass over; that they turn not again to cover the earth.

¹⁰Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

¹⁰He sendeth the springs into the valleys, which run among the hills.

¹¹Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

¹¹They give drink to every beast of the field: the wild asses quench their thirst.

¹²На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

¹²By them shall the fowls of the heaven have their habitation, which sing among the branches.

¹³Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

¹³He watereth the hills from his chambers: the earth is satisfied with the fruit of thy works.

¹⁴Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

¹⁴He causeth the grass to grow for the cattle, and herb for the service of man: that he may bring forth food out of the earth;

¹⁵И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

¹⁵And wine that maketh glad the heart of man, and oil to make his face to shine, and bread which strengtheneth man's heart.

¹⁶Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

¹⁶The trees of the LORD are full of sap; the cedars of Lebanon, which he hath planted;

¹⁷На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

¹⁷Where the birds make their nests: as for the stork, the fir trees are her house.

¹⁸Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

¹⁸The high hills are a refuge for the wild goats; and the rocks for the conies.

¹⁹Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

¹⁹He appointed the moon for seasons: the sun knoweth his going down.

²⁰Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

²⁰Thou makest darkness, and it is night: wherein all the beasts of the forest do creep forth.

²¹Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

²¹The young lions roar after their prey, and seek their meat from God.

²²Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

²²The sun ariseth, they gather themselves together, and lay them down in their dens.

²³Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

²³Man goeth forth unto his work and to his labour until the evening.

²⁴Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

²⁴O LORD, how manifold are thy works! in wisdom hast thou made them all: the earth is full of thy riches.

²⁵Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

²⁵So is this great and wide sea, wherein are things creeping innumerable, both small and great beasts.

²⁶Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

²⁶There go the ships: there is that leviathan, whom thou hast made to play therein.

²⁷Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

²⁷These wait all upon thee; that thou mayest give them their meat in due season.

²⁸Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

²⁸That thou givest them they gather: thou openest thine hand, they are filled with good.

²⁹Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

²⁹Thou hidest thy face, they are troubled: thou takest away their breath, they die, and return to their dust.

³⁰Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

³⁰Thou sendest forth thy spirit, they are created: and thou renewest the face of the earth.

³¹Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

³¹The glory of the LORD shall endure for ever: the LORD shall rejoice in his works.

³²Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

³²He looketh on the earth, and it trembleth: he toucheth the hills, and they smoke.

³³Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

³³I will sing unto the LORD as long as I live: I will sing praise to my God while I have my being.

³⁴Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

³⁴My meditation of him shall be sweet: I will be glad in the LORD.

³⁵Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

³⁵Let the sinners be consumed out of the earth, and let the wicked be no more. Bless thou the LORD, O my soul. Praise ye the LORD.