¹Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.

¹Lord, thou hast been our dwelling place in all generations.

²Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

²Before the mountains were brought forth, or ever thou hadst formed the earth and the world, even from everlasting to everlasting, thou art God.

³Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

³Thou turnest man to destruction; and sayest, Return, ye children of men.

⁴Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

⁴For a thousand years in thy sight are but as yesterday when it is past, and as a watch in the night.

⁵Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

⁵Thou carriest them away as with a flood; they are as a sleep: in the morning they are like grass which groweth up.

⁶Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

⁶In the morning it flourisheth, and groweth up; in the evening it is cut down, and withereth.

⁷Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

⁷For we are consumed by thine anger, and by thy wrath are we troubled.

⁸Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

⁸Thou hast set our iniquities before thee, our secret sins in the light of thy countenance.

⁹Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.

⁹For all our days are passed away in thy wrath: we spend our years as a tale that is told.

¹⁰Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

¹⁰The days of our years are threescore years and ten; and if by reason of strength they be fourscore years, yet is their strength labour and sorrow; for it is soon cut off, and we fly away.

¹¹Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

¹¹Who knoweth the power of thine anger? even according to thy fear, so is thy wrath.

¹²Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

¹²So teach us to number our days, that we may apply our hearts unto wisdom.

¹³Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

¹³Return, O LORD, how long? and let it repent thee concerning thy servants.

¹⁴Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

¹⁴O satisfy us early with thy mercy; that we may rejoice and be glad all our days.

¹⁵Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

¹⁵Make us glad according to the days wherein thou hast afflicted us, and the years wherein we have seen evil.

¹⁶Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

¹⁶Let thy work appear unto thy servants, and thy glory unto their children.

¹⁷Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.

¹⁷And let the beauty of the LORD our God be upon us: and establish thou the work of our hands upon us; yea, the work of our hands establish thou it.