¹Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.

¹Brethren, my heart's desire and prayer to God for Israel is, that they might be saved.

²Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.

²For I bear them record that they have a zeal of God, but not according to knowledge.

³Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.

³For they being ignorant of God's righteousness, and going about to establish their own righteousness, have not submitted themselves unto the righteousness of God.

⁴Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.

⁴For Christ is the end of the law for righteousness to every one that believeth.

⁵Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.

⁵For Moses describeth the righteousness which is of the law, That the man which doeth those things shall live by them.

⁶А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;

⁶But the righteousness which is of faith speaketh on this wise, Say not in thine heart, Who shall ascend into heaven? (that is, to bring Christ down from above:)

⁷Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.

⁷Or, Who shall descend into the deep? (that is, to bring up Christ again from the dead.)

⁸Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.

⁸But what saith it? The word is nigh thee, even in thy mouth, and in thy heart: that is, the word of faith, which we preach;

⁹Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.

⁹That if thou shalt confess with thy mouth the Lord Jesus, and shalt believe in thine heart that God hath raised him from the dead, thou shalt be saved.

¹⁰Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.

¹⁰For with the heart man believeth unto righteousness; and with the mouth confession is made unto salvation.

¹¹Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.

¹¹For the scripture saith, Whosoever believeth on him shall not be ashamed.

¹²Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.

¹²For there is no difference between the Jew and the Greek: for the same Lord over all is rich unto all that call upon him.

¹³Јер који год призове име Господње спашће се.

¹³For whosoever shall call upon the name of the Lord shall be saved.

¹⁴Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?

¹⁴How then shall they call on him in whom they have not believed? and how shall they believe in him of whom they have not heard? and how shall they hear without a preacher?

¹⁵А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!

¹⁵And how shall they preach, except they be sent? as it is written, How beautiful are the feet of them that preach the gospel of peace, and bring glad tidings of good things!

¹⁶Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?

¹⁶But they have not all obeyed the gospel. For Esaias saith, Lord, who hath believed our report?

¹⁷Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

¹⁷So then faith cometh by hearing, and hearing by the word of God.

¹⁸Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.

¹⁸But I say, Have they not heard? Yes verily, their sound went into all the earth, and their words unto the ends of the world.

¹⁹Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.

¹⁹But I say, Did not Israel know? First Moses saith, I will provoke you to jealousy by them that are no people, and by a foolish nation I will anger you.

²⁰А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.

²⁰But Esaias is very bold, and saith, I was found of them that sought me not; I was made manifest unto them that asked not after me.

²¹А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.

²¹But to Israel he saith, All day long I have stretched forth my hands unto a disobedient and gainsaying people.