¹Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

¹I say the truth in Christ, I lie not, my conscience also bearing me witness in the Holy Ghost,

²Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

²That I have great heaviness and continual sorrow in my heart.

³Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

³For I could wish that myself were accursed from Christ for my brethren, my kinsmen according to the flesh:

⁴Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;

⁴Who are Israelites; to whom pertaineth the adoption, and the glory, and the covenants, and the giving of the law, and the service of God, and the promises;

⁵Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

⁵Whose are the fathers, and of whom as concerning the flesh Christ came, who is over all, God blessed for ever. Amen.

⁶А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

⁶Not as though the word of God hath taken none effect. For they are not all Israel, which are of Israel:

⁷Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.

⁷Neither, because they are the seed of Abraham, are they all children: but, In Isaac shall thy seed be called.

⁸То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.

⁸That is, They which are the children of the flesh, these are not the children of God: but the children of the promise are counted for the seed.

⁹Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

⁹For this is the word of promise, At this time will I come, and Sarah shall have a son.

¹⁰Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.

¹⁰And not only this; but when Rebecca also had conceived by one, even by our father Isaac;

¹¹Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

¹¹(For the children being not yet born, neither having done any good or evil, that the purpose of God according to election might stand, not of works, but of him that calleth;)

¹²Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,

¹²It was said unto her, The elder shall serve the younger.

¹³Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

¹³As it is written, Jacob have I loved, but Esau have I hated.

¹⁴Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

¹⁴What shall we say then? Is there unrighteousness with God? God forbid.

¹⁵Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

¹⁵For he saith to Moses, I will have mercy on whom I will have mercy, and I will have compassion on whom I will have compassion.

¹⁶Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.

¹⁶So then it is not of him that willeth, nor of him that runneth, but of God that sheweth mercy.

¹⁷Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

¹⁷For the scripture saith unto Pharaoh, Even for this same purpose have I raised thee up, that I might shew my power in thee, and that my name might be declared throughout all the earth.

¹⁸Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

¹⁸Therefore hath he mercy on whom he will have mercy, and whom he will he hardeneth.

¹⁹Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?

¹⁹Thou wilt say then unto me, Why doth he yet find fault? For who hath resisted his will?

²⁰А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?

²⁰Nay but, O man, who art thou that repliest against God? Shall the thing formed say to him that formed it, Why hast thou made me thus?

²¹Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

²¹Hath not the potter power over the clay, of the same lump to make one vessel unto honour, and another unto dishonour?

²²А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.

²²What if God, willing to shew his wrath, and to make his power known, endured with much longsuffering the vessels of wrath fitted to destruction:

²³И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

²³And that he might make known the riches of his glory on the vessels of mercy, which he had afore prepared unto glory,

²⁴Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

²⁴Even us, whom he hath called, not of the Jews only, but also of the Gentiles?

²⁵Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

²⁵As he saith also in Osee, I will call them my people, which were not my people; and her beloved, which was not beloved.

²⁶И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.

²⁶And it shall come to pass, that in the place where it was said unto them, Ye are not my people; there shall they be called the children of the living God.

²⁷А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.

²⁷Esaias also crieth concerning Israel, Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, a remnant shall be saved:

²⁸Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

²⁸For he will finish the work, and cut it short in righteousness: because a short work will the Lord make upon the earth.

²⁹И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

²⁹And as Esaias said before, Except the Lord of Sabaoth had left us a seed, we had been as Sodoma, and been made like unto Gomorrha.

³⁰Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.

³⁰What shall we say then? That the Gentiles, which followed not after righteousness, have attained to righteousness, even the righteousness which is of faith.

³¹А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.

³¹But Israel, which followed after the law of righteousness, hath not attained to the law of righteousness.

³²Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

³²Wherefore? Because they sought it not by faith, but as it were by the works of the law. For they stumbled at that stumblingstone;

³³Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

³³As it is written, Behold, I lay in Sion a stumblingstone and rock of offence: and whosoever believeth on him shall not be ashamed.