¹Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.

¹There is therefore now no condemnation to them which are in Christ Jesus, who walk not after the flesh, but after the Spirit.

²Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

²For the law of the Spirit of life in Christ Jesus hath made me free from the law of sin and death.

³Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

³For what the law could not do, in that it was weak through the flesh, God sending his own Son in the likeness of sinful flesh, and for sin, condemned sin in the flesh:

⁴Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

⁴That the righteousness of the law might be fulfilled in us, who walk not after the flesh, but after the Spirit.

⁵Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

⁵For they that are after the flesh do mind the things of the flesh; but they that are after the Spirit the things of the Spirit.

⁶Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

⁶For to be carnally minded is death; but to be spiritually minded is life and peace.

⁷Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

⁷Because the carnal mind is enmity against God: for it is not subject to the law of God, neither indeed can be.

⁸А који су у телу не могу Богу угодити.

⁸So then they that are in the flesh cannot please God.

⁹А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

⁹But ye are not in the flesh, but in the Spirit, if so be that the Spirit of God dwell in you. Now if any man have not the Spirit of Christ, he is none of his.

¹⁰А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

¹⁰And if Christ be in you, the body is dead because of sin; but the Spirit is life because of righteousness.

¹¹А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

¹¹But if the Spirit of him that raised up Jesus from the dead dwell in you, he that raised up Christ from the dead shall also quicken your mortal bodies by his Spirit that dwelleth in you.

¹²Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

¹²Therefore, brethren, we are debtors, not to the flesh, to live after the flesh.

¹³Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

¹³For if ye live after the flesh, ye shall die: but if ye through the Spirit do mortify the deeds of the body, ye shall live.

¹⁴Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

¹⁴For as many as are led by the Spirit of God, they are the sons of God.

¹⁵Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

¹⁵For ye have not received the spirit of bondage again to fear; but ye have received the Spirit of adoption, whereby we cry, Abba, Father.

¹⁶Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

¹⁶The Spirit itself beareth witness with our spirit, that we are the children of God:

¹⁷А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

¹⁷And if children, then heirs; heirs of God, and joint-heirs with Christ; if so be that we suffer with him, that we may be also glorified together.

¹⁸Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

¹⁸For I reckon that the sufferings of this present time are not worthy to be compared with the glory which shall be revealed in us.

¹⁹Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

¹⁹For the earnest expectation of the creature waiteth for the manifestation of the sons of God.

²⁰Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

²⁰For the creature was made subject to vanity, not willingly, but by reason of him who hath subjected the same in hope,

²¹Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

²¹Because the creature itself also shall be delivered from the bondage of corruption into the glorious liberty of the children of God.

²²Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

²²For we know that the whole creation groaneth and travaileth in pain together until now.

²³А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

²³And not only they, but ourselves also, which have the firstfruits of the Spirit, even we ourselves groan within ourselves, waiting for the adoption, to wit, the redemption of our body.

²⁴Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

²⁴For we are saved by hope: but hope that is seen is not hope: for what a man seeth, why doth he yet hope for?

²⁵Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

²⁵But if we hope for that we see not, then do we with patience wait for it.

²⁶А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

²⁶Likewise the Spirit also helpeth our infirmities: for we know not what we should pray for as we ought: but the Spirit itself maketh intercession for us with groanings which cannot be uttered.

²⁷А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

²⁷And he that searcheth the hearts knoweth what is the mind of the Spirit, because he maketh intercession for the saints according to the will of God.

²⁸А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

²⁸And we know that all things work together for good to them that love God, to them who are the called according to his purpose.

²⁹Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

²⁹For whom he did foreknow, he also did predestinate to be conformed to the image of his Son, that he might be the firstborn among many brethren.

³⁰А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

³⁰Moreover whom he did predestinate, them he also called: and whom he called, them he also justified: and whom he justified, them he also glorified.

³¹Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

³¹What shall we then say to these things? If God be for us, who can be against us?

³²Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

³²He that spared not his own Son, but delivered him up for us all, how shall he not with him also freely give us all things?

³³Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

³³Who shall lay any thing to the charge of God's elect? It is God that justifieth.

³⁴Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

³⁴Who is he that condemneth? It is Christ that died, yea rather, that is risen again, who is even at the right hand of God, who also maketh intercession for us.

³⁵Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

³⁵Who shall separate us from the love of Christ? shall tribulation, or distress, or persecution, or famine, or nakedness, or peril, or sword?

³⁶За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

³⁶As it is written, For thy sake we are killed all the day long; we are accounted as sheep for the slaughter.

³⁷Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

³⁷Nay, in all these things we are more than conquerors through him that loved us.

³⁸Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

³⁸For I am persuaded, that neither death, nor life, nor angels, nor principalities, nor powers, nor things present, nor things to come,

³⁹Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

³⁹Nor height, nor depth, nor any other creature, shall be able to separate us from the love of God, which is in Christ Jesus our Lord.