¹Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.

¹I say then, Hath God cast away his people? God forbid. For I also am an Israelite, of the seed of Abraham, of the tribe of Benjamin.

²Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

²God hath not cast away his people which he foreknew. Wot ye not what the scripture saith of Elias? how he maketh intercession to God against Israel saying,

³Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

³Lord, they have killed thy prophets, and digged down thine altars; and I am left alone, and they seek my life.

⁴А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.

⁴But what saith the answer of God unto him? I have reserved to myself seven thousand men, who have not bowed the knee to the image of Baal.

⁵Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.

⁵Even so then at this present time also there is a remnant according to the election of grace.

⁶Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.

⁶And if by grace, then is it no more of works: otherwise grace is no more grace. But if it be of works, then it is no more grace: otherwise work is no more work.

⁷Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.

⁷What then? Israel hath not obtained that which he seeketh for; but the election hath obtained it, and the rest were blinded.

⁸Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.

⁸(According as it is written, God hath given them the spirit of slumber, eyes that they should not see, and ears that they should not hear;) unto this day.

⁹И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

⁹And David saith, Let their table be made a snare, and a trap, and a stumblingblock, and a recompence unto them:

¹⁰Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

¹⁰Let their eyes be darkened, that they may not see, and bow down their back alway.

¹¹Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

¹¹I say then, Have they stumbled that they should fall? God forbid: but rather through their fall salvation is come unto the Gentiles, for to provoke them to jealousy.

¹²А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?

¹²Now if the fall of them be the riches of the world, and the diminishing of them the riches of the Gentiles; how much more their fulness?

¹³Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

¹³For I speak to you Gentiles, inasmuch as I am the apostle of the Gentiles, I magnify mine office:

¹⁴Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

¹⁴If by any means I may provoke to emulation them which are my flesh, and might save some of them.

¹⁵Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?

¹⁵For if the casting away of them be the reconciling of the world, what shall the receiving of them be, but life from the dead?

¹⁶Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

¹⁶For if the firstfruit be holy, the lump is also holy: and if the root be holy, so are the branches.

¹⁷Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;

¹⁷And if some of the branches be broken off, and thou, being a wild olive tree, wert graffed in among them, and with them partakest of the root and fatness of the olive tree;

¹⁸Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.

¹⁸Boast not against the branches. But if thou boast, thou bearest not the root, but the root thee.

¹⁹А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.

¹⁹Thou wilt say then, The branches were broken off, that I might be graffed in.

²⁰Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

²⁰Well; because of unbelief they were broken off, and thou standest by faith. Be not highminded, but fear:

²¹Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

²¹For if God spared not the natural branches, take heed lest he also spare not thee.

²²Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

²²Behold therefore the goodness and severity of God: on them which fell, severity; but toward thee, goodness, if thou continue in his goodness: otherwise thou also shalt be cut off.

²³А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.

²³And they also, if they abide not still in unbelief, shall be graffed in: for God is able to graff them in again.

²⁴Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!

²⁴For if thou wert cut out of the olive tree which is wild by nature, and wert graffed contrary to nature into a good olive tree: how much more shall these, which be the natural branches, be graffed into their own olive tree?

²⁵Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.

²⁵For I would not, brethren, that ye should be ignorant of this mystery, lest ye should be wise in your own conceits; that blindness in part is happened to Israel, until the fulness of the Gentiles be come in.

²⁶И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

²⁶And so all Israel shall be saved: as it is written, There shall come out of Sion the Deliverer, and shall turn away ungodliness from Jacob:

²⁷И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.

²⁷For this is my covenant unto them, when I shall take away their sins.

²⁸По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.

²⁸As concerning the gospel, they are enemies for your sakes: but as touching the election, they are beloved for the father's sakes.

²⁹Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.

²⁹For the gifts and calling of God are without repentance.

³⁰Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,

³⁰For as ye in times past have not believed God, yet have now obtained mercy through their unbelief:

³¹Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.

³¹Even so have these also now not believed, that through your mercy they also may obtain mercy.

³²Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.

³²For God hath concluded them all in unbelief, that he might have mercy upon all.

³³О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

³³O the depth of the riches both of the wisdom and knowledge of God! how unsearchable are his judgments, and his ways past finding out!

³⁴Јер ко позна мисао Господњу?

³⁴For who hath known the mind of the Lord? or who hath been his counsellor?

³⁵Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?

³⁵Or who hath first given to him, and it shall be recompensed unto him again?

³⁶Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.

³⁶For of him, and through him, and to him, are all things: to whom be glory for ever. Amen.