¹Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

¹Let every soul be subject unto the higher powers. For there is no power but of God: the powers that be are ordained of God.

²Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.

²Whosoever therefore resisteth the power, resisteth the ordinance of God: and they that resist shall receive to themselves damnation.

³Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

³For rulers are not a terror to good works, but to the evil. Wilt thou then not be afraid of the power? do that which is good, and thou shalt have praise of the same:

⁴Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.

⁴For he is the minister of God to thee for good. But if thou do that which is evil, be afraid; for he beareth not the sword in vain: for he is the minister of God, a revenger to execute wrath upon him that doeth evil.

⁵Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.

⁵Wherefore ye must needs be subject, not only for wrath, but also for conscience sake.

⁶Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

⁶For for this cause pay ye tribute also: for they are God's ministers, attending continually upon this very thing.

⁷Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

⁷Render therefore to all their dues: tribute to whom tribute is due; custom to whom custom; fear to whom fear; honour to whom honour.

⁸И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.

⁸Owe no man any thing, but to love one another: for he that loveth another hath fulfilled the law.

⁹Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.

⁹For this, Thou shalt not commit adultery, Thou shalt not kill, Thou shalt not steal, Thou shalt not bear false witness, Thou shalt not covet; and if there be any other commandment, it is briefly comprehended in this saying, namely, Thou shalt love thy neighbour as thyself.

¹⁰Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

¹⁰Love worketh no ill to his neighbour: therefore love is the fulfilling of the law.

¹¹И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.

¹¹And that, knowing the time, that now it is high time to awake out of sleep: for now is our salvation nearer than when we believed.

¹²Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.

¹²The night is far spent, the day is at hand: let us therefore cast off the works of darkness, and let us put on the armour of light.

¹³Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

¹³Let us walk honestly, as in the day; not in rioting and drunkenness, not in chambering and wantonness, not in strife and envying.

¹⁴Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.

¹⁴But put ye on the Lord Jesus Christ, and make not provision for the flesh, to fulfil the lusts thereof.