¹А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

¹Him that is weak in the faith receive ye, but not to doubtful disputations.

²Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

²For one believeth that he may eat all things: another, who is weak, eateth herbs.

³Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

³Let not him that eateth despise him that eateth not; and let not him which eateth not judge him that eateth: for God hath received him.

⁴Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

⁴Who art thou that judgest another man's servant? to his own master he standeth or falleth. Yea, he shall be holden up: for God is able to make him stand.

⁵Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

⁵One man esteemeth one day above another: another esteemeth every day alike. Let every man be fully persuaded in his own mind.

⁶Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

⁶He that regardeth the day, regardeth it unto the Lord; and he that regardeth not the day, to the Lord he doth not regard it. He that eateth, eateth to the Lord, for he giveth God thanks; and he that eateth not, to the Lord he eateth not, and giveth God thanks.

⁷Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

⁷For none of us liveth to himself, and no man dieth to himself.

⁸Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

⁸For whether we live, we live unto the Lord; and whether we die, we die unto the Lord: whether we live therefore, or die, we are the Lord's.

⁹Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

⁹For to this end Christ both died, and rose, and revived, that he might be Lord both of the dead and living.

¹⁰А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

¹⁰But why dost thou judge thy brother? or why dost thou set at nought thy brother? for we shall all stand before the judgment seat of Christ.

¹¹Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

¹¹For it is written, As I live, saith the Lord, every knee shall bow to me, and every tongue shall confess to God.

¹²Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

¹²So then every one of us shall give account of himself to God.

¹³Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

¹³Let us not therefore judge one another any more: but judge this rather, that no man put a stumblingblock or an occasion to fall in his brother's way.

¹⁴Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

¹⁴I know, and am persuaded by the Lord Jesus, that there is nothing unclean of itself: but to him that esteemeth any thing to be unclean, to him it is unclean.

¹⁵А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

¹⁵But if thy brother be grieved with thy meat, now walkest thou not charitably. Destroy not him with thy meat, for whom Christ died.

¹⁶Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

¹⁶Let not then your good be evil spoken of:

¹⁷Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

¹⁷For the kingdom of God is not meat and drink; but righteousness, and peace, and joy in the Holy Ghost.

¹⁸Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

¹⁸For he that in these things serveth Christ is acceptable to God, and approved of men.

¹⁹Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

¹⁹Let us therefore follow after the things which make for peace, and things wherewith one may edify another.

²⁰Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

²⁰For meat destroy not the work of God. All things indeed are pure; but it is evil for that man who eateth with offence.

²¹Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

²¹It is good neither to eat flesh, nor to drink wine, nor any thing whereby thy brother stumbleth, or is offended, or is made weak.

²²Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

²²Hast thou faith? have it to thyself before God. Happy is he that condemneth not himself in that thing which he alloweth.

²³А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.

²³And he that doubteth is damned if he eat, because he eateth not of faith: for whatsoever is not of faith is sin.