¹Соломунова песма над песмама.

¹The song of songs, which is Solomon's.

²Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.

²Let him kiss me with the kisses of his mouth: for thy love is better than wine.

³Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.

³Because of the savour of thy good ointments thy name is as ointment poured forth, therefore do the virgins love thee.

⁴Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.

⁴Draw me, we will run after thee: the king hath brought me into his chambers: we will be glad and rejoice in thee, we will remember thy love more than wine: the upright love thee.

⁵Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.

⁵I am black, but comely, O ye daughters of Jerusalem, as the tents of Kedar, as the curtains of Solomon.

⁶Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.

⁶Look not upon me, because I am black, because the sun hath looked upon me: my mother's children were angry with me; they made me the keeper of the vineyards; but mine own vineyard have I not kept.

⁷Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?

⁷Tell me, O thou whom my soul loveth, where thou feedest, where thou makest thy flock to rest at noon: for why should I be as one that turneth aside by the flocks of thy companions?

⁸Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.

⁸If thou know not, O thou fairest among women, go thy way forth by the footsteps of the flock, and feed thy kids beside the shepherds' tents.

⁹Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.

⁹I have compared thee, O my love, to a company of horses in Pharaoh's chariots.

¹⁰Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.

¹⁰Thy cheeks are comely with rows of jewels, thy neck with chains of gold.

¹¹Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.

¹¹We will make thee borders of gold with studs of silver.

¹²Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.

¹²While the king sitteth at his table, my spikenard sendeth forth the smell thereof.

¹³Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.

¹³A bundle of myrrh is my well-beloved unto me; he shall lie all night betwixt my breasts.

¹⁴Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.

¹⁴My beloved is unto me as a cluster of camphire in the vineyards of Engedi.

¹⁵Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.

¹⁵Behold, thou art fair, my love; behold, thou art fair; thou hast doves' eyes.

¹⁶Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.

¹⁶Behold, thou art fair, my beloved, yea, pleasant: also our bed is green.

¹⁷Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.

¹⁷The beams of our house are cedar, and our rafters of fir.