¹Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

¹I am the rose of Sharon, and the lily of the valleys.

²Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

²As the lily among thorns, so is my love among the daughters.

³Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

³As the apple tree among the trees of the wood, so is my beloved among the sons. I sat down under his shadow with great delight, and his fruit was sweet to my taste.

⁴Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

⁴He brought me to the banqueting house, and his banner over me was love.

⁵Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

⁵Stay me with flagons, comfort me with apples: for I am sick of love.

⁶Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

⁶His left hand is under my head, and his right hand doth embrace me.

⁷Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

⁷I charge you, O ye daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye stir not up, nor awake my love, till he please.

⁸Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

⁸The voice of my beloved! behold, he cometh leaping upon the mountains, skipping upon the hills.

⁹Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

⁹My beloved is like a roe or a young hart: behold, he standeth behind our wall, he looketh forth at the windows, shewing himself through the lattice.

¹⁰Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹⁰My beloved spake, and said unto me, Rise up, my love, my fair one, and come away.

¹¹Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

¹¹For, lo, the winter is past, the rain is over and gone;

¹²Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

¹²The flowers appear on the earth; the time of the singing of birds is come, and the voice of the turtle is heard in our land;

¹³Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹³The fig tree putteth forth her green figs, and the vines with the tender grape give a good smell. Arise, my love, my fair one, and come away.

¹⁴Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

¹⁴O my dove, that art in the clefts of the rock, in the secret places of the stairs, let me see thy countenance, let me hear thy voice; for sweet is thy voice, and thy countenance is comely.

¹⁵Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

¹⁵Take us the foxes, the little foxes, that spoil the vines: for our vines have tender grapes.

¹⁶Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

¹⁶My beloved is mine, and I am his: he feedeth among the lilies.

¹⁷Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.

¹⁷Until the day break, and the shadows flee away, turn, my beloved, and be thou like a roe or a young hart upon the mountains of Bether.