1И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.
1I ja, braćo, nisam mogao govoriti vama kao duhovnima, nego kao tjelesnima, kao nejačadi u Kristu.
2Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
2Mlijekom vas napojih, ne jelom: još ne mogoste, a ni sada još ne možete
3Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
3jer još ste tjelesni. Doista, dok je među vama zavist i prepiranje, zar niste tjelesni, zar po ljudsku ne postupate?
4Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
4Jer kad jedan govori: "Ja sam Pavlov", a drugi: "Ja Apolonov", niste li odveć ljudi?
5Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
5Ta što je Apolon? Što je Pavao? Poslužitelji po kojima povjerovaste - kako već komu Gospodin dade.
6Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
6Ja zasadih, Apolon zali, ali Bog dade rasti.
7Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
7Tako niti je što onaj tko sadi ni onaj tko zalijeva, nego Bog koji daje rasti.
8А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
8Tko sadi i tko zalijeva, jedno su; a svaki će po svome trudu primiti plaću.
9Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
9Jer Božji smo suradnici: Božja ste njiva, Božja građevina.
10По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.
10Po milosti Božjoj koja mi je dana ja kao mudri graditelj postavih temelj, a drugi naziđuje; ali svaki neka pazi kako naziđuje.
11Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.
11Jer nitko ne može postaviti drugoga temelja osim onoga koji je postavljen, a taj je Isus Krist.
12Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,
12Naziđuje li tko na ovom temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvom, sijenom, slamom -
13Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.
13svačije će djelo izići na svjetlo. Onaj će Dan pokazati jer će se u ognju očitovati. I kakvo je čije djelo, oganj će iskušati.
14И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.
14Ostane li djelo, primit će plaću onaj tko ga je nazidao.
15А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.
15Izgori li čije djelo, taj će štetovati; ipak, on će se sam spasiti, ali kao kroz oganj.
16Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?
16Ne znate li? Hram ste Božji i Duh Božji prebiva u vama.
17Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.
17Ako tko upropašćuje hram Božji, upropastit će njega Bog. Jer hram je Božji svet, a to ste vi.
18Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.
18Nitko neka se ne vara. Ako tko misli da je mudar među vama na ovome svijetu, neka bude lud da bude mudar.
19Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.
19Jer mudrost ovoga svijeta ludost je pred Bogom. Ta pisano je: On hvata mudre u njihovu lukavstvu.
20И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
20I opet: Gospodin poznaje namisli mudrih, one su isprazne.
21Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
21Zato neka se nitko ne hvasta ljudima jer sve je vaše.
22Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;
22Bio Pavao, ili Apolon, ili Kefa, bio svijet, ili život, ili smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše,
23А ви сте Христови, а Христос Божји.
23vi Kristovi, a Krist Božji.