1Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.
1Tako, neka nas svatko smatra službenicima Kristovim i upraviteljima otajstava Božjih.
2А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.
2A od upravitelja iziskuje se napokon da budu vjerni.
3А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.
3Meni pak nije nimalo do toga da me sudite vi ili bilo koji ljudski sud; a ni ja sam sebe ne sudim.
4Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.
4Doista, ničega sebi nisam svjestan, no time nisam opravdan: moj je sudac Gospodin.
5Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.
5Zato ne sudite ništa prije vremena dok ne dođe Gospodin koji će iznijeti na vidjelo što je sakriveno u tami i razotkriti nakane srdaca. I tada će svatko primiti pohvalu od Boga.
6А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.
6Time, braćo, smjerah na sebe i Apolona radi vas: da na nama naučite onu "Ne preko onoga što je pisano" te se ne nadimate jednim protiv drugoga.
7Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
7Ta tko tebi daje prednost? Što imaš da nisi primio? Ako si primio, što se hvastaš kao da nisi primio?
8Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!
8Već ste siti, već se obogatiste, bez nas se zakraljiste! Kamo sreće da se zakraljiste da i mi s vama zajedno kraljujemo!
9Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.
9Jer Bog je, čini mi se, nas apostole prikazao posljednje, kao na smrt osuđene, jer postali smo prizor svijetu, i anđelima, i ljudima -
10Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
10mi ludi poradi Krista, vi mudri u Kristu; mi slabi, vi jaki; vi čašćeni, mi prezreni;
11До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,
11sve do ovoga časa i gladujemo, i žeđamo, i goli smo, i pljuskaju nas, i beskućnici smo,
12И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
12i patimo se radeći svojim rukama. Proklinjani blagoslivljamo, proganjani ustrajavamo,
13Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.
13pogrđivani tješimo. Kao smeće svijeta postasmo, svačiji izmet sve do sada.
14Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.
14Ne pišem ovoga da vas postidim, nego da vas kao ljubljenu svoju djecu urazumim.
15Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
15Jer da imate u Kristu i deset tisuća učitelja, ipak ne biste imali više otaca. Ta u Kristu Isusu po evanđelju ja vas rodih!
16Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.
16Zaklinjem vas, dakle: nasljedovatelji moji budite.
17Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.
17Zato upravo poslah k vama Timoteja, koji mi je dijete ljubljeno i vjerno u Gospodinu, da vas podsjeti na naputke moje, u Kristu, kako posvuda u svakoj crkvi učim.
18Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
18Neki se uzniješe kao da ja neću doći k vama.
19Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.
19Ipak, eto me ubrzo k vama, ako Gospodin htjedne, i rasudit ću ne riječi onih nadutih, nego krepost.
20Јер царство Божије није у речи него у сили.
20Ta nije u riječi kraljevstvo Božje, nego u kreposti.
21Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?
21Što želite? Da k vama dođem sa šibom ili s ljubavlju i duhom blagosti?