¹А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

¹Govoraše i svojim učenicima: "Bijaše neki bogat čovjek koji je imao upravitelja.

²И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

²Ovaj je bio optužen pred njim kao da mu rasipa imanje. On ga pozva pa mu reče: 'Što to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju jer više ne možeš biti upravitelj!'

³А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

³Nato upravitelj reče u sebi: 'Što da učinim kad mi gospodar moj oduzima upravu? Kopati? Nemam snage. Prositi? Stidim se.

⁴Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

⁴Znam što ću da me prime u svoje kuće kad budem maknut s uprave.'"

⁵И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?

⁵"I pozva dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Upita prvoga: 'Koliko duguješ gospodaru mojemu?' On reče: 'Sto bata ulja.'

⁶А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.

⁶A on će mu: 'Uzmi svoju zadužnicu, sjedni brzo, napiši pedeset.'

⁷А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

⁷Zatim reče drugomu: 'A ti, koliko ti duguješ?' On odgovori: 'Sto kora pšenice.' Kaže mu: 'Uzmi svoju zadužnicu i napiši osamdeset.'"

⁸И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.

⁸"I pohvali gospodar nepoštenog upravitelja što snalažljivo postupi jer sinovi su ovoga svijeta snalažljiviji prema svojima od sinova svjetlosti."

⁹И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.

⁹"I ja vama kažem: napravite sebi prijatelje od nepoštena bogatstva pa kad ga nestane da vas prime u vječne šatore."

¹⁰Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.

¹⁰"Tko je vjeran u najmanjem, i u najvećem je vjeran; a tko je u najmanjem nepošten, i u najvećem je nepošten.

¹¹Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?

¹¹Ako dakle ne bijaste vjerni u nepoštenom bogatstvu, tko li će vam istinsko povjeriti?

¹²И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

¹²I ako u tuđem ne bijaste vjerni, tko li će vam vaše dati?"

¹³Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.

¹³"Nijedan sluga ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu."

¹⁴А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.

¹⁴Sve su to slušali farizeji, srebroljupci, i rugali mu se.

¹⁵И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

¹⁵On im reče: "Vi se pravite pravedni pred ljudima, ali zna Bog srca vaša. Jer što je ljudima uzvišeno, odvratnost je pred Bogom."

¹⁶Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

¹⁶"Zakon i Proroci do Ivana su, a otada se navješćuje kraljevstvo Božje i svatko se u nj silom probija.

¹⁷Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

¹⁷Lakše će nebo i zemlja proći, negoli propasti i jedan potezić Zakona."

¹⁸Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

¹⁸"Tko god otpusti svoju ženu pa se oženi drugom, čini preljub. I tko se god oženi otpuštenom, čini preljub."

¹⁹Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

¹⁹"Bijaše neki bogataš. Odijevao se u grimiz i tanani lan i danomice se sjajno gostio.

²⁰А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,

²⁰A neki siromah, imenom Lazar, ležao je sav u čirevima pred njegovim vratima

²¹И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

²¹i priželjkivao nasititi se onim što je padalo s bogataševa stola. Čak su i psi dolazili i lizali mu čireve."

²²А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.

²²"Kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u krilo Abrahamovo. Umrije i bogataš te bude pokopan.

²³И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

²³Tada u teškim mukama u paklu, podiže svoje oči te izdaleka ugleda Abrahama i u krilu mu Lazara

²⁴И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.

²⁴pa zavapi: 'Oče Abrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči vršak svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik jer se strašno mučim u ovom plamenu.'

²⁵А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.

²⁵Reče nato Abraham: 'Sinko! Sjeti se da si za života primio dobra svoja, a tako i Lazar zla. Sada se on ovdje tješi, a ti se mučiš.

²⁶И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

²⁶K tome između nas i vas zjapi provalija golema te koji bi i htjeli prijeći odavde k vama, ne mogu, a ni odatle k nama prijelaza nema.'"

²⁷Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,

²⁷"Nato će bogataš: 'Molim te onda, oče, pošalji Lazara u kuću oca moga.

²⁸Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.

²⁸Imam petero braće pa neka im posvjedoči da i oni ne dođu u ovo mjesto muka.'

²⁹Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

²⁹Kaže Abraham: 'Imaju Mojsija i Proroke! Njih neka poslušaju!'

³⁰А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

³⁰A on će: 'O ne, oče Abrahame! Nego dođe li tko od mrtvih k njima, obratit će se.'

³¹А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.

³¹Reče mu: 'Ako ne slušaju Mojsija i Proroka, neće povjerovati sve da i od mrtvih tko ustane.'"