¹Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

¹Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova zvan Pasha.

²И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

²Glavari svećenički i pismoznanci tražili su kako da Isusa smaknu jer se bojahu naroda.

³А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

³A Sotona uđe u Judu zvanog Iškariotski koji bijaše iz broja dvanaestorice.

⁴И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

⁴On ode i ugovori s glavarima svećeničkim i zapovjednicima kako da im ga preda.

⁵И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

⁵Oni se povesele i ugovore da će mu dati novca.

⁶И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

⁶On pristade. Otada je tražio priliku da im ga preda mimo naroda.

⁷А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁷Kada dođe Dan beskvasnih kruhova, u koji je trebalo žrtvovati pashu,

⁸И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁸posla Isus Petra i Ivana i reče: "Hajdete, pripravite nam da blagujemo pashu."

⁹А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

⁹Rekoše mu: "Gdje hoćeš da pripravimo?"

¹⁰А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹⁰On im reče: "Evo, čim uđete u grad, namjerit ćete se na čovjeka koji nosi krčag vode. Pođite za njim u kuću u koju uniđe

¹¹И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹¹i recite domaćinu te kuće: 'Učitelj veli: Gdje je svratište u kojem bih blagovao pashu sa svojim učenicima?'

¹²И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹²I on će vam pokazati na katu veliko blagovalište prostrto: ondje pripravite."

¹³А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹³Oni odu, nađu kako im je rekao i priprave pashu.

¹⁴И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁴Kada dođe čas, sjede Isus za stol i apostoli s njim.

¹⁵И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁵I reče im: "Svom sam dušom čeznuo ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke.

¹⁶Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁶Jer kažem vam, neću je više blagovati dok se ona ne završi u kraljevstvu Božjem."

¹⁷И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁷I uze čašu, zahvali i reče: "Uzmite je i razdijelite među sobom.

¹⁸Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁸Jer kažem vam, ne, neću više piti od roda trsova dok kraljevstvo Božje ne dođe."

¹⁹И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

¹⁹I uze kruh, zahvali, razlomi i dade im govoreći: "Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen."

²⁰А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²⁰Tako i čašu, pošto večeraše, govoreći: "Ova čaša novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva."

²¹Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²¹"A evo, ruka mog izdajice sa mnom je na stolu.

²²И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²²Sin Čovječji, istina, ide kako je određeno, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje."

²³И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²³I oni se počeše ispitivati tko bi od njih mogao takvo što učiniti.

²⁴А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁴Uto nasta među njima prepirka tko bi od njih bio najveći.

²⁵А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁵A on im reče: "Kraljevi gospoduju svojim narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima.

²⁶Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁶Vi nemojte tako! Naprotiv, najveći među vama neka bude kao najmlađi; i predstojnik kao poslužitelj.

²⁷Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁷Ta tko je veći? Koji je za stolom ili koji poslužuje? Zar ne onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji poslužuje."

²⁸А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁸"Da, vi ste sa mnom ustrajali u mojim kušnjama.

²⁹И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

²⁹Ja vam stoga u baštinu predajem kraljevstvo što ga je meni predao moj Otac:

³⁰Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³⁰da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih."

³¹Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³¹"Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu.

³²А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³²Ali ja sam molio za tebe da ne malakše tvoja vjera. Pa kad k sebi dođeš, učvrsti svoju braću."

³³А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³³Petar mu reče: "Gospodine, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt."

³⁴А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁴A Isus će mu: "Kažem ti, Petre, neće se danas oglasiti pijetao dok triput ne zatajiš da me poznaš."

³⁵И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁵I reče: "Kad sam vas poslao bez kese i bez torbe i bez sandala, je li vam što nedostajalo?" Oni odgovore: "Ništa."

³⁶А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁶Nato će im: "No sada tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A koji nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi sebi mač

³⁷Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁷jer kažem vam, ono što je napisano treba se ispuniti na meni: Među zlikovce bi ubrojen. Uistinu, sve što se odnosi na mene ispunja se."

³⁸А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁸Oni mu rekoše: "Gospodine, evo ovdje dva mača!" Reče im: "Dosta je!"

³⁹И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

³⁹Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici.

⁴⁰А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁰Kada dođe onamo, reče im: "Molite da ne padnete u napast!"

⁴¹И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

⁴¹I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio:

⁴²Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

⁴²"Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!"

⁴³А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

⁴³A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio.

⁴⁴И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

⁴⁴I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.

⁴⁵И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

⁴⁵Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti

⁴⁶И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁶pa im reče: "Što spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!"

⁴⁷Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

⁴⁷Dok je on još govorio, eto svjetine, a pred njom jedan od dvanaestorice, zvani Juda. On se približi Isusu da ga poljubi.

⁴⁸А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

⁴⁸Isus mu reče: "Juda, poljupcem Sina Čovječjeg predaješ?"

⁴⁹А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

⁴⁹A oni oko njega, vidjevši što se zbiva, rekoše: "Gospodine, da udarimo mačem?"

⁵⁰И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

⁵⁰I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho.

⁵¹А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

⁵¹Isus odgovori: "Pustite! Dosta!" Onda se dotače uha i zacijeli ga.

⁵²А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

⁵²Nato Isus reče onima koji se digoše na nj, glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: "Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama!

⁵³Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

⁵³Danomice bijah s vama u Hramu i ne digoste ruke na me. No ovo je vaš čas i vlast Tmina."

⁵⁴А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

⁵⁴Uhvatiše ga dakle, odvedoše i uvedoše u dom velikoga svećenika. Petar je išao za njim izdaleka.

⁵⁵А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

⁵⁵A posred dvorišta naložiše vatru i posjedaše uokolo. Među njih sjedne Petar.

⁵⁶Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

⁵⁶Ugleda ga neka sluškinja gdje sjedi kraj vatre, oštro ga pogleda i reče: "I ovaj bijaše s njim!"

⁵⁷А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

⁵⁷A on zanijeka: "Ne znam ga, ženo!"

⁵⁸И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

⁵⁸Malo zatim opazi ga netko drugi i reče: "I ti si od njih!" A Petar reče: "Čovječe, nisam!"

⁵⁹И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

⁵⁹I nakon otprilike jedne ure drugi neki navaljivaše: "Doista, i ovaj bijaše s njim! Ta Galilejac je!"

⁶⁰А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

⁶⁰A Petar će: "Čovječe, ne znam što govoriš!" I umah, dok je on još govorio, oglasi se pijetao.

⁶¹И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

⁶¹Gospodin se obazre i upre pogled u Petra, a Petar se spomenu riječi Gospodinove, kako mu ono reče: "Prije nego se danas pijetao oglasi, zatajit ćeš me tri puta."

⁶²И изишавши напоље плака горко.

⁶²I iziđe te gorko zaplaka.

⁶³А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

⁶³A ljudi koji su Isusa čuvali udarajući ga poigravali se njime

⁶⁴И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

⁶⁴i zastirući mu lice, zapitkivali ga: "Proreci tko te udario!"

⁶⁵И друге многе хуле говораху на Њ.

⁶⁵I mnogim se drugim pogrdama nabacivali na nj.

⁶⁶И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

⁶⁶A kad se razdanilo, sabra se starješinstvo narodno, glavari svećenički i pismoznanci te ga dovedoše pred svoje Vijeće

⁶⁷Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

⁶⁷i rekoše: "Ako si ti Krist, reci nam!" A on će im: "Ako vam reknem, nećete vjerovati;

⁶⁸А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

⁶⁸ako vas zapitam, nećete odgovoriti.

⁶⁹Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

⁶⁹No od sada će Sin Čovječji sjedjeti zdesna Sile Božje."

⁷⁰Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

⁷⁰Nato svi rekoše: "Ti si, dakle, Sin Božji!" On im reče: "Vi velite! Ja jesam!"

⁷¹А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

⁷¹Nato će oni: "Što nam još svjedočanstvo treba? Ta sami smo čuli iz njegovih usta!"