¹И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

¹I ustade sva ona svjetina. Odvedoše ga Pilatu

²И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

²i stadoše ga optuživati: "Ovoga nađosmo kako zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj."

³А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

³Pilat ga upita: "Ti li si kralj židovski?" On mu odgovori: "Ti kažeš!"

⁴А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

⁴Tada Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: "Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku!"

⁵А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

⁵No oni navaljivahu: "Buni narod naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde!"

⁶А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

⁶Čuvši to, Pilat propita da li je taj čovjek Galilejac.

⁷И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

⁷Saznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bijaše onih dana u Jeruzalemu.

⁸А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

⁸A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je već odavna želo vidjeti zbog onoga što je o njemu slušao te se nadao od njega vidjeti koje čudo.

⁹И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

⁹Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uopće nije odgovarao.

¹⁰А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

¹⁰A stajahu ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko.

¹¹А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

¹¹Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obuče ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu.

¹²И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

¹²Onoga se dana Herod i Pilat sprijateljiše, jer prije bijahu neprijatelji.

¹³А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

¹³A Pilat dade sazvati glavare svećeničke, vijećnike i narod

¹⁴Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

¹⁴te im reče: "Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne nađoh na njemu ni jedne krivice za koju ga optužujete.

¹⁵А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

¹⁵A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije počinio ništa čime bi zaslužio smrt.

¹⁶Дакле, да га избијем па да пустим.

¹⁶Kaznit ću ga dakle i pustiti."

¹⁷А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

¹⁷#

¹⁸Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

¹⁸I povikaše svi uglas: "Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!"

¹⁹Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

¹⁹A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva.

²⁰А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

²⁰Pilat im stoga ponovno progovori hoteći osloboditi Isusa.

²¹А они викаху говорећи: Распни га, распни.

²¹Ali oni vikahu: "Raspni, raspni ga!"

²²А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

²²On im treći put reče: "Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu smrtne krivice. Kaznit ću ga dakle i pustiti."

²³А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

²³Ali oni navaljivahu iza glasa ištući da se razapne. I vika im bivala sve jača.

²⁴И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

²⁴Pilat presudi da im bude što ištu.

²⁵И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

²⁵Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bijaše bačen u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju.

²⁶И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

²⁶Kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj križ da ga nosi za Isusom.

²⁷А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

²⁷Za njim je išlo silno mnoštvo svijeta, napose žena, koje su plakale i naricale za njim.

²⁸А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

²⁸Isus se okrenu prema njima pa im reče: "Kćeri Jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad djecom svojom.

²⁹Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

²⁹Jer evo idu dani kad će se govoriti: 'Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše.'

³⁰Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

³⁰Tad će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i bregovima: 'Pokrijte nas!'

³¹Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

³¹Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?"

³²Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³²A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube.

³³И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³³I kada dođoše na mjesto zvano Lubanja, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, drugoga slijeva.

³⁴А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

³⁴A Isus je govorio: "Oče, oprosti im, ne znaju što čine!" I razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocke.

³⁵И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

³⁵Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govoreći: "Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!"

³⁶А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

³⁶Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom

³⁷И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

³⁷govoreći: "Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!"

³⁸А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

³⁸A bijaše i natpis ponad njega: "Ovo je kralj židovski."

³⁹А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

³⁹Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: "Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!"

⁴⁰А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

⁴⁰A drugi ovoga prekoravaše: "Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom?

⁴¹И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

⁴¹Ali mi po pravdi jer primamo što smo djelima zaslužili, a on - on ništa opako ne učini."

⁴²И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

⁴²Onda reče: "Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje."

⁴³И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

⁴³A on će mu: "Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!"

⁴⁴А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁴Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji - sve do ure devete,

⁴⁵И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁵jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini.

⁴⁶И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁶I povika Isus iza glasa: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!" To rekavši, izdahnu.

⁴⁷А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁷Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: "Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!"

⁴⁸И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁸I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa.

⁴⁹А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

⁴⁹Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje.

⁵⁰И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

⁵⁰I dođe čovjek imenom Josip, vijećnik, čovjek čestit i pravedan;

⁵¹(Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

⁵¹on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bijaše iz Arimateje, grada judejskoga i iščekivaše kraljevstvo Božje.

⁵²Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

⁵²Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.

⁵³И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

⁵³Zatim ga skinu, povi u platno i položi u grob isklesan u koji još ne bijaše nitko položen.

⁵⁴И дан беше петак, и субота освиташе.

⁵⁴Bijaše dan Priprave; subota je svitala.

⁵⁵А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

⁵⁵A pratile to žene koje su s Isusom došle iz Galileje: motrile grob i kako je položeno tijelo njegovo.

⁵⁶Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

⁵⁶Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti. U subotu mirovahu po propisu.