¹А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

¹Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše.

²Али нађоше камен одваљен од гроба.

²Kamen nađoše otkotrljan od groba.

³И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

³Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa.

⁴И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁴I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih.

⁵А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁵Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: "Što tražite Živoga među mrtvima?

⁶Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁶Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji:

⁷Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁷'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'"

⁸И опоменуше се речи Његових.

⁸I sjetiše se one riječi njegovih,

⁹И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

⁹vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.

¹⁰А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹⁰A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,

¹¹И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹¹ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.

¹²А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹²A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.

¹³И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹³I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.

¹⁴А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁴Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo.

¹⁵И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁵I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima.

¹⁶А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁶Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima.

¹⁷А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁷On ih upita: "Što to putem pretresate među sobom?" Oni se snuždeni zaustave

¹⁸А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁸te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?"

¹⁹И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

¹⁹A on će: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom:

²⁰Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²⁰kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.

²¹А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²¹A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.

²²А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²²A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,

²³И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²³ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.

²⁴И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁴Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe."

²⁵И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁵A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!

²⁶Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁶Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?"

²⁷И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁷Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.

²⁸И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁸Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.

²⁹И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

²⁹No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima.

³⁰И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³⁰Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.

³¹Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³¹Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.

³²И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³²Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?"

³³И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³³U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.

³⁴Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁴Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!"

³⁵И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

³⁵Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

³⁶А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁶Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: "Mir vama!"

³⁷А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

³⁷Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.

³⁸И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

³⁸Reče im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?

³⁹Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

³⁹Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam."

⁴⁰И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴⁰Rekavši to, pokaza im ruke i noge.

⁴¹А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴¹I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: "Imate li ovdje što za jelo?"

⁴²А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴²Oni mu pruže komad pečene ribe.

⁴³И узевши изједе пред њима.

⁴³On uzme i pred njima pojede.

⁴⁴И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁴Nato im reče: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano."

⁴⁵Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁵Tada im otvori pamet da razumiju Pisma

⁴⁶И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁶te im reče: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih,

⁴⁷И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁴⁷i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.'

⁴⁸А ви сте сведоци овоме.

⁴⁸Vi ste tomu svjedoci.

⁴⁹И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁴⁹I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor."

⁵⁰И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵⁰Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi.

⁵¹И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵¹I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo.

⁵²И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵²Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem

⁵³И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

⁵³te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.