¹Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.

¹Za dva dana bijaše Pasha i Beskvasni kruhovi. Glavari svećenički i pismoznanci tražili su kako da ga na prijevaru uhvate i ubiju.

²Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

²Jer se govorilo: "Nikako ne na Blagdan da ne nastane pobuna naroda."

³И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.

³I kad je u Betaniji, u kući Šimuna Gubavca, bio za stolom, dođe neka žena s alabastrenom posudicom prave skupocjene nardove pomasti. Razbi posudicu i poli ga po glavi.

⁴А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

⁴A neki negodovahu te će jedan drugomu: "Čemu to rasipanje pomasti?

⁵Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

⁵Mogla se pomast prodati za više od tristo denara i dati siromasima." I otresahu se na nju.

⁶А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.

⁶A Isus reče: "Pustite je, što joj dodijavate? Dobro djelo učini na meni.

⁷Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

⁷Ta siromaha svagda imate uza se i kad god hoćete možete im dobro činiti, a mene nemate svagda.

⁸Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.

⁸Učinila je što je mogla: unaprijed mi pomaza tijelo za ukop.

⁹Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.

⁹Zaista, kažem vam, gdje se god bude propovijedalo evanđelje, po svem svijetu, navješćivat će se i ovo što ona učini - njoj na spomen."

¹⁰И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.

¹⁰A Juda Iškariotski, jedan od dvanaestorice, ode glavarima svećeničkim da im ga preda.

¹¹А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.

¹¹Kad su oni to čuli, obradovali su se i obećali mu dati novca. I tražio je zgodu da ga preda.

¹²И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?

¹²Prvoga dana Beskvasnih kruhova, kad se žrtvovala pasha, upitaju učenici Isusa: "Gdje hoćeš blagovati pashu, da odemo i pripravimo?"

¹³И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,

¹³On pošalje dvojicu učenika i rekne im: "Idite u grad i namjerit ćete se na čovjeka koji nosi krčag vode. Pođite za njim

¹⁴И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹⁴pa gdje on uđe, recite domaćinu: 'Učitelj pita: Gdje mi je svratište u kojem bih blagovao pashu sa svojim učenicima?'

¹⁵И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.

¹⁵I on će vam pokazati na katu veliko blagovalište, prostrto i spremljeno. Ondje nam pripravite."

¹⁶И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

¹⁶Učenici odu, dođu u grad i nađu kako im on reče te priprave pashu.

¹⁷И кад би увече, дође са дванаесторицом.

¹⁷A uvečer dođe on s dvanaestoricom.

¹⁸И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

¹⁸I dok bijahu za stolom te blagovahu, reče Isus: "Zaista, kažem vam, jedan će me od vas izdati - koji sa mnom blaguje."

¹⁹А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?

¹⁹Ožalošćeni, stanu mu govoriti jedan za drugim: "Da nisam ja?"

²⁰А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.

²⁰A on im reče: "Jedan od dvanaestorice koji umače sa mnom u zdjelicu.

²¹Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.

²¹Sin Čovječji, istina, odlazi kako je o njemu pisano, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje. Tomu bi čovjeku bolje bilo da se ni rodio nije!"

²²И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

²²I dok su blagovali, on uze kruh, izreče blagoslov pa razlomi, dade im i reče: "Uzmite, ovo je tijelo moje."

²³И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

²³I uze čašu, zahvali i dade im. I svi su iz nje pili.

²⁴И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.

²⁴A on im reče: "Ovo je krv moja, krv Saveza, koja se za mnoge prolijeva.

²⁵Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.

²⁵Zaista, kažem vam, ne, neću više piti od ovoga roda trsova do onoga dana kad ću ga - novoga - piti u kraljevstvu Božjem."

²⁶И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.

²⁶Otpjevavši hvalospjeve, zaputiše se prema Maslinskoj gori.

²⁷И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.

²⁷I reče im Isus: "Svi ćete se sablazniti. Ta pisano je: Udarit ću pastira i ovce će se razbjeći.

²⁸Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.

²⁸Ali kad uskrsnem, ići ću pred vama u Galileju."

²⁹А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.

²⁹Nato će mu Petar: "Ako se i svi sablazne, ja neću!"

³⁰И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

³⁰A Isus mu reče: "Zaista, kažem ti, baš ti, danas, ove noći, prije nego se pijetao dvaput oglasi, triput ćeš me zatajiti."

³¹А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.

³¹Ali on je upornije uvjeravao: "Bude li trebalo i umrijeti s tobom - ne, neću te zatajiti." A tako su svi govorili.

³²И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.

³²I dođu u predio imenom Getsemani. I kaže Isus svojim učenicima: "Sjednite ovdje dok se ne pomolim."

³³И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

³³I povede sa sobom Petra, Jakova i Ivana. Spopade ga užas i tjeskoba

³⁴И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

³⁴pa im reče: "Duša mi je nasmrt žalosna! Ostanite ovdje i bdijte!"

³⁵И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.

³⁵Ode malo dalje i rušeći se na zemlju molio je da ga, ako je moguće, mimoiđe ovaj čas.

³⁶И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.

³⁶Govoraše: "Abba! Oče! Tebi je sve moguće! Otkloni čašu ovu od mene! Ali ne što ja hoću, nego što hoćeš ti!"

³⁷И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?

³⁷I dođe, nađe ih pozaspale pa reče Petru: "Šimune, spavaš? Jedan sat nisi mogao probdjeti?

³⁸Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.

³⁸Bdijte i molite da ne padnete u napast. Duh je, istina, voljan, no tijelo je slabo."

³⁹И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.

³⁹Opet ode i pomoli se istim riječima.

⁴⁰И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.

⁴⁰Ponovno dođe i nađe ih pozaspale. Oči im se sklapale i nisu znali što da mu odgovore.

⁴¹И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.

⁴¹Dođe i treći put i reče im: "Samo spavajte i počivajte! Gotovo je! Dođe čas! Evo, predaje se Sin Čovječji u ruke grešničke!

⁴²Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

⁴²Ustanite, hajdemo! Evo, izdajica se moj približio!"

⁴³И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.

⁴³Uto, dok je on još govorio, stiže Juda, jedan od dvanaestorice, i s njime svjetina s mačevima i toljagama, poslana od glavara svećeničkih, pismoznanaca i starješina.

⁴⁴И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.

⁴⁴A izdajica im njegov dade znak: "Koga poljubim, taj je! Uhvatite ga i oprezno odvedite!"

⁴⁵И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.

⁴⁵I kako dođe, odmah pristupi k njemu i reče: "Učitelju!" I poljubi ga.

⁴⁶А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.

⁴⁶Oni podignu na nj ruke i uhvate ga.

⁴⁷А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

⁴⁷A jedan od nazočnih trgnu mač, udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu uho.

⁴⁸И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

⁴⁸Isus im prozbori: "Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama da me uhvatite.

⁴⁹А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

⁴⁹Danomice bijah vam u Hramu, naučavah i ne uhvatiste me. No neka se ispune Pisma!"

⁵⁰И оставивши Га, ученици сви побегоше.

⁵⁰I svi ga ostave i pobjegnu.

⁵¹И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.

⁵¹A jedan je mladić išao za njim, ogrnut samo plahtom. I njega htjedoše uhvatiti,

⁵²А он оставивши платно го побеже од њих.

⁵²no on ostavi plahtu i gol pobježe.

⁵³И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.

⁵³Zatim odvedoše Isusa velikom svećeniku. I skupe se svi glavari svećenički, starješine i pismoznanci.

⁵⁴И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.

⁵⁴Petar je izdaleka išao za njim do u dvor velikog svećenika. Tu je sjedio sa stražarima i grijao se uz vatru.

⁵⁵А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;

⁵⁵A glavari svećenički i cijelo Vijeće, da bi mogli pogubiti Isusa, tražili su protiv njega kakvo svjedočanstvo, ali nikako da ga nađu.

⁵⁶Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.

⁵⁶Mnogi su doduše lažno svjedočili protiv njega, ali im se svjedočanstva ne slagahu.

⁵⁷И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:

⁵⁷Ustali su neki i lažno svjedočili protiv njega:

⁵⁸Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.

⁵⁸"Mi smo ga čuli govoriti: 'Ja ću razvaliti ovaj rukotvoreni Hram i za tri dana sagraditi drugi, nerukotvoreni!'"

⁵⁹И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.

⁵⁹Ali ni u tom im svjedočanstvo ne bijaše složno.

⁶⁰И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶⁰Usta nato veliki svećenik na sredinu i upita Isusa: "Zar ništa ne odgovaraš? Što to ovi svjedoče protiv tebe?

⁶¹А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

⁶¹A on je šutio i ništa mu nije odgovarao. Veliki ga svećenik ponovo upita: "Ti li si Krist, Sin Blagoslovljenoga?"

⁶²А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.

⁶²A Isus mu reče: "Ja jesam! I gledat ćete Sina Čovječjega gdje sjedi zdesna Sile i dolazi s oblacima nebeskim."

⁶³А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?

⁶³Nato veliki svećenik razdrije haljine i reče: "Što nam još trebaju svjedoci?

⁶⁴Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

⁶⁴Čuli ste hulu. Što vam se čini?" Oni svi presudiše da zaslužuje smrt.

⁶⁵И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.

⁶⁵I neki stanu pljuvati po njemu, zastirati mu lice i udarati ga govoreći: "Proreci!" I sluge ga stadoše pljuskati.

⁶⁶И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,

⁶⁶I dok je Petar bio dolje u dvoru, dođe jedna sluškinja velikoga svećenika;

⁶⁷И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

⁶⁷ugledavši Petra gdje se grije, upre u nj pogled i reče: "I ti bijaše s Nazarećaninom, Isusom."

⁶⁸А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.

⁶⁸On zanijeka: "Niti znam niti razumijem što govoriš." I iziđe van u predvorje, a pijetao se oglasi.

⁶⁹И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.

⁶⁹Sluškinja ga ugleda i poče opet govoriti nazočnima: "Ovaj je od njih!"

⁷⁰А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.

⁷⁰On opet nijekaše. Domalo nazočni opet stanu govoriti Petru: "Doista, i ti si od njih! Ta Galilejac si!"

⁷¹А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.

⁷¹On se tada stane kleti i preklinjati: "Ne znam čovjeka o kom govorite!"

⁷²И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.

⁷²I odmah se po drugi put oglasi pijetao. I spomenu se Petar one besjede, kako mu ono Isus reče: "Prije nego se pijetao dvaput oglasi, triput ćeš me zatajiti." I briznu u plač.