1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
1I otišavši odande, dođe u svoj zavičaj. A doprate ga učenici.
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
2I kada dođe subota, poče učiti u sinagogi. I mnogi što su ga slušali preneraženi govorahu: "Odakle to ovome? Kakva li mu je mudrost dana? I kakva se to silna djela događaju po njegovim rukama?
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
3Nije li ovo drvodjelja, sin Marijin, i brat Jakovljev, i Josipov, i Judin, i Šimunov? I nisu li mu sestre ovdje među nama?" I sablažnjavahu se o njega.
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
4A Isus im govoraše: "Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i među rodbinom i u svom domu."
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
5I ne mogaše ondje učiniti ni jedno čudo, osim što ozdravi nekoliko nemoćnika stavivši ruke na njih.
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
6I čudio se njihovoj nevjeri. Obilazio je selima uokolo i naučavao.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
7Dozva dvanaestoricu te ih poče slati dva po dva dajući im vlast nad nečistim dusima.
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
8I zapovjedi im da na put ne nose ništa osim štapa: ni kruha, ni torbe, ni novaca o pojasu,
9Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
9nego da nose samo sandale i da ne oblače dviju haljina.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
10I govoraše im: "Kad uđete gdje u kuću, u njoj ostanite dok ne odete odande.
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
11Ako vas gdje ne prime te vas ne poslušaju, iziđite odande i otresite prah ispod svojih nogu njima za svjedočanstvo."
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
12Otišavši, propovijedali su obraćenje,
13И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
13izgonili mnoge zloduhe i mnoge su nemoćnike mazali uljem i oni su ozdravljali.
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
14Dočuo to i kralj Herod jer se razglasilo Isusovo ime te se govorilo: "Ivan Krstitelj uskrsnuo od mrtvih i zato čudesne sile djeluju u njemu."
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
15A drugi govorahu: "Ilija je!" Treći opet: "Prorok, kao jedan od proroka."
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
16Herod pak na to govoraše: "Uskrsnu Ivan kojemu ja odrubih glavu."
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
17Herod doista bijaše dao uhititi Ivana i svezati ga u tamnici zbog Herodijade, žene brata svoga Filipa, kojom se bio oženio.
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
18Budući da je Ivan govorio Herodu: "Ne smiješ imati žene brata svojega!",
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
19Herodijada ga mrzila i htjela ga ubiti, ali nije mogla
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
20jer se Herod bojao Ivana; znao je da je on čovjek pravedan i svet pa ga je štitio. I kad god bi ga slušao, uvelike bi se zbunio, a rado ga je slušao.
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
21I dođe zgodan dan kad Herod o svom rođendanu priredi gozbu svojim velikašima, časnicima i prvacima galilejskim.
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
22Uđe kći Herodijadina i zaplesa. Svidje se Herodu i sustolnicima. Kralj reče djevojci: "Zaišti od mene što god hoćeš i dat ću ti!"
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
23I zakle joj se: "Što god zaišteš od mene, dat ću ti, pa bilo to i pol mojega kraljevstva."
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
24Ona iziđe pa će svojoj materi: "Što da zaištem?" A ona će: "Glavu Ivana Krstitelja!"
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
25I odmah žurno uđe kralju te zaište: "Hoću da mi odmah dadeš na pladnju glavu Ivana Krstitelja!"
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
26Ožalosti se kralj, ali zbog zakletve i sustolnika na htjede je odbiti.
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
27Kralj odmah posla krvnika i naredi da donese glavu Ivanovu. On ode, odrubi mu glavu u tamnici,
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
28donese je na pladnju i dade je djevojci, a djevojka materi.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
29Kad za to dočuše Ivanovi učenici, dođu, uzmu njegovo tijelo i polože ga u grob.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
30Uto se apostoli skupe oko Isusa i izvijeste ga o svemu što su činili i naučavali.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
31I reče im: "Hajdete i vi u osamu na samotno mjesto, i otpočinite malo." Jer mnogo je svijeta dolazilo i odlazilo pa nisu imali kada ni jesti.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
32Otploviše dakle lađom na samotno mjesto, u osamu.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
33No kad su odlazili, mnogi ih vidješe i prepoznaše te se pješice iz svih gradova strčaše onamo i pretekoše ih.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
34Kad iziđe, vidje silan svijet i sažali mu se jer bijahu kao ovce bez pastira pa ih stane poučavati u mnogočemu.
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
35A u kasni već sat pristupe mu učenici pa mu reknu: "Pust je ovo kraj i već je kasno.
36Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
36Otpusti ih da odu po okolnim zaseocima i selima i kupe sebi što za jelo."
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
37No on im odgovori: "Podajte im vi jesti." Kažu mu: "Da pođemo i kupimo za dvjesta denara kruha pa da im damo jesti?"
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
38A on će im: "Koliko kruhova imate? Idite i vidite!" Pošto izvidješe, kažu: "Pet, i dvije ribe."
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
39I zapovjedi im da sve, u skupinama, posjedaju po zelenoj travi.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
40I pružiše se po sto i po pedeset na svaku lijehu.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
41On uze pet kruhova i dvije ribe, pogleda na nebo, izreče blagoslov pa razlomi kruhove i davaše učenicima da posluže ljude. Tako i dvije ribe razdijeli svima.
42И једоше сви, и наситише се.
42I jeli su svi i nasitili se.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
43I od ulomaka nakupiše dvanaest punih košara, a i od riba.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
44A jelo je pet tisuća muškaraca.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
45On odmah prisili učenike da uđu u lađu i da se prebace prijeko, prema Betsaidi, dok on otpusti mnoštvo.
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
46I pošto se rasta s ljudima, otiđe u goru da se pomoli.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
47Uvečer pak lađa bijaše posred mora, a on sam na kraju.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
48Vidjevši kako se muče veslajući, jer im bijaše protivan vjetar, oko četvrte noćne straže dođe k njima hodeći po moru. I htjede ih mimoići.
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
49A oni, vidjevši kako hodi po moru, pomisliše da je utvara pa kriknuše.
50Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
50Jer svi su ga vidjeli i prestrašili se. A on im odmah progovori: "Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!"
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
51I uziđe k njima u lađu, a vjetar utihnu. I veoma se, prekomjerno, snebivahu;
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
52još ne shvatiše ono o kruhovima, nego im srce bijaše stvrdnuto.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
53Pošto doploviše na kraj, dođu u Genezaret i pristanu.
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
54Kad iziđu iz lađe, ljudi ga odmah prepoznaju
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
55pa oblete sav onaj kraj. I počnu donositi na nosilima bolesnike onamo gdje bi čuli da se on nalazi.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
56I kamo bi god ulazio - u sela, u gradove, u zaseoke - po trgovima bi stavljali bolesnike i molili ga da se dotaknu makar skuta njegove haljine. I koji bi ga se god dotakli, ozdravljali bi.