¹И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.

¹I otišavši odande, dođe u svoj zavičaj. A doprate ga učenici.

²И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

²I kada dođe subota, poče učiti u sinagogi. I mnogi što su ga slušali preneraženi govorahu: "Odakle to ovome? Kakva li mu je mudrost dana? I kakva se to silna djela događaju po njegovim rukama?

³Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.

³Nije li ovo drvodjelja, sin Marijin, i brat Jakovljev, i Josipov, i Judin, i Šimunov? I nisu li mu sestre ovdje među nama?" I sablažnjavahu se o njega.

⁴А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.

⁴A Isus im govoraše: "Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i među rodbinom i u svom domu."

⁵И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.

⁵I ne mogaše ondje učiniti ni jedno čudo, osim što ozdravi nekoliko nemoćnika stavivši ruke na njih.

⁶И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.

⁶I čudio se njihovoj nevjeri. Obilazio je selima uokolo i naučavao.

⁷И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

⁷Dozva dvanaestoricu te ih poče slati dva po dva dajući im vlast nad nečistim dusima.

⁸И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;

⁸I zapovjedi im da na put ne nose ništa osim štapa: ni kruha, ni torbe, ni novaca o pojasu,

⁹Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.

⁹nego da nose samo sandale i da ne oblače dviju haljina.

¹⁰И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.

¹⁰I govoraše im: "Kad uđete gdje u kuću, u njoj ostanite dok ne odete odande.

¹¹И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.

¹¹Ako vas gdje ne prime te vas ne poslušaju, iziđite odande i otresite prah ispod svojih nogu njima za svjedočanstvo."

¹²И отишавши проповедаху да се треба кајати;

¹²Otišavši, propovijedali su obraćenje,

¹³И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.

¹³izgonili mnoge zloduhe i mnoge su nemoćnike mazali uljem i oni su ozdravljali.

¹⁴И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.

¹⁴Dočuo to i kralj Herod jer se razglasilo Isusovo ime te se govorilo: "Ivan Krstitelj uskrsnuo od mrtvih i zato čudesne sile djeluju u njemu."

¹⁵Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

¹⁵A drugi govorahu: "Ilija je!" Treći opet: "Prorok, kao jedan od proroka."

¹⁶А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.

¹⁶Herod pak na to govoraše: "Uskrsnu Ivan kojemu ja odrubih glavu."

¹⁷Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.

¹⁷Herod doista bijaše dao uhititi Ivana i svezati ga u tamnici zbog Herodijade, žene brata svoga Filipa, kojom se bio oženio.

¹⁸Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.

¹⁸Budući da je Ivan govorio Herodu: "Ne smiješ imati žene brata svojega!",

¹⁹А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.

¹⁹Herodijada ga mrzila i htjela ga ubiti, ali nije mogla

²⁰Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

²⁰jer se Herod bojao Ivana; znao je da je on čovjek pravedan i svet pa ga je štitio. I kad god bi ga slušao, uvelike bi se zbunio, a rado ga je slušao.

²¹И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.

²¹I dođe zgodan dan kad Herod o svom rođendanu priredi gozbu svojim velikašima, časnicima i prvacima galilejskim.

²²И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

²²Uđe kći Herodijadina i zaplesa. Svidje se Herodu i sustolnicima. Kralj reče djevojci: "Zaišti od mene što god hoćeš i dat ću ti!"

²³И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.

²³I zakle joj se: "Što god zaišteš od mene, dat ću ti, pa bilo to i pol mojega kraljevstva."

²⁴А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

²⁴Ona iziđe pa će svojoj materi: "Što da zaištem?" A ona će: "Glavu Ivana Krstitelja!"

²⁵И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.

²⁵I odmah žurno uđe kralju te zaište: "Hoću da mi odmah dadeš na pladnju glavu Ivana Krstitelja!"

²⁶И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.

²⁶Ožalosti se kralj, ali zbog zakletve i sustolnika na htjede je odbiti.

²⁷И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

²⁷Kralj odmah posla krvnika i naredi da donese glavu Ivanovu. On ode, odrubi mu glavu u tamnici,

²⁸А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.

²⁸donese je na pladnju i dade je djevojci, a djevojka materi.

²⁹И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.

²⁹Kad za to dočuše Ivanovi učenici, dođu, uzmu njegovo tijelo i polože ga u grob.

³⁰И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.

³⁰Uto se apostoli skupe oko Isusa i izvijeste ga o svemu što su činili i naučavali.

³¹И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

³¹I reče im: "Hajdete i vi u osamu na samotno mjesto, i otpočinite malo." Jer mnogo je svijeta dolazilo i odlazilo pa nisu imali kada ni jesti.

³²И одоше на лађи у пусто место сами.

³²Otploviše dakle lađom na samotno mjesto, u osamu.

³³И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.

³³No kad su odlazili, mnogi ih vidješe i prepoznaše te se pješice iz svih gradova strčaše onamo i pretekoše ih.

³⁴И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.

³⁴Kad iziđe, vidje silan svijet i sažali mu se jer bijahu kao ovce bez pastira pa ih stane poučavati u mnogočemu.

³⁵И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;

³⁵A u kasni već sat pristupe mu učenici pa mu reknu: "Pust je ovo kraj i već je kasno.

³⁶Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

³⁶Otpusti ih da odu po okolnim zaseocima i selima i kupe sebi što za jelo."

³⁷А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?

³⁷No on im odgovori: "Podajte im vi jesti." Kažu mu: "Da pođemo i kupimo za dvjesta denara kruha pa da im damo jesti?"

³⁸А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.

³⁸A on će im: "Koliko kruhova imate? Idite i vidite!" Pošto izvidješe, kažu: "Pet, i dvije ribe."

³⁹И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

³⁹I zapovjedi im da sve, u skupinama, posjedaju po zelenoj travi.

⁴⁰И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

⁴⁰I pružiše se po sto i po pedeset na svaku lijehu.

⁴¹И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.

⁴¹On uze pet kruhova i dvije ribe, pogleda na nebo, izreče blagoslov pa razlomi kruhove i davaše učenicima da posluže ljude. Tako i dvije ribe razdijeli svima.

⁴²И једоше сви, и наситише се.

⁴²I jeli su svi i nasitili se.

⁴³И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.

⁴³I od ulomaka nakupiše dvanaest punih košara, a i od riba.

⁴⁴А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

⁴⁴A jelo je pet tisuća muškaraca.

⁴⁵И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.

⁴⁵On odmah prisili učenike da uđu u lađu i da se prebace prijeko, prema Betsaidi, dok on otpusti mnoštvo.

⁴⁶И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.

⁴⁶I pošto se rasta s ljudima, otiđe u goru da se pomoli.

⁴⁷И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.

⁴⁷Uvečer pak lađa bijaše posred mora, a on sam na kraju.

⁴⁸И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

⁴⁸Vidjevši kako se muče veslajući, jer im bijaše protivan vjetar, oko četvrte noćne straže dođe k njima hodeći po moru. I htjede ih mimoići.

⁴⁹А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

⁴⁹A oni, vidjevši kako hodi po moru, pomisliše da je utvara pa kriknuše.

⁵⁰Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

⁵⁰Jer svi su ga vidjeli i prestrašili se. A on im odmah progovori: "Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!"

⁵¹И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

⁵¹I uziđe k njima u lađu, a vjetar utihnu. I veoma se, prekomjerno, snebivahu;

⁵²Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.

⁵²još ne shvatiše ono o kruhovima, nego im srce bijaše stvrdnuto.

⁵³И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.

⁵³Pošto doploviše na kraj, dođu u Genezaret i pristanu.

⁵⁴И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

⁵⁴Kad iziđu iz lađe, ljudi ga odmah prepoznaju

⁵⁵И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

⁵⁵pa oblete sav onaj kraj. I počnu donositi na nosilima bolesnike onamo gdje bi čuli da se on nalazi.

⁵⁶И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.

⁵⁶I kamo bi god ulazio - u sela, u gradove, u zaseoke - po trgovima bi stavljali bolesnike i molili ga da se dotaknu makar skuta njegove haljine. I koji bi ga se god dotakli, ozdravljali bi.