¹У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

¹Onih se dana opet skupio silan svijet. Budući da nisu imali što jesti, dozva Isus učenike pa im reče:

²Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

²"Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti.

³И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

³Ako ih otpravim gladne njihovim kućama, klonut će putom. A neki su od njih došli iz daleka."

⁴И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

⁴Učenici mu odgovore: "Otkuda bi ih tko ovdje u pustinji mogao nahraniti kruhom?"

⁵И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

⁵On ih zapita: "Koliko kruhova imate?" Oni odgovore: "Sedam."

⁶И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

⁶Nato zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. I uze sedam kruhova, zahvali, razlomi i davaše svojim učenicima da posluže. I poslužiše mnoštvu.

⁷И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

⁷A imali su i malo ribica. Blagoslovi i njih te reče da i to posluže.

⁸И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

⁸I jeli su i nasitili se. A od preteklih ulomaka odniješe sedam košara.

⁹А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

⁹Bilo ih je oko četiri tisuće. Tada ih otpusti,

¹⁰И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

¹⁰a sam sa svojim učenicima odmah uđe u lađu i ode u kraj dalmanutski.

¹¹И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹¹Tada istupiše farizeji i počeše raspravljati s njime. Iskušavajući ga, zatraže od njega znak s neba.

¹²И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

¹²On uzdahnu iz sve duše i reče: "Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovome se naraštaju neće dati znak."

¹³И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

¹³Tada ih ostavi, ponovno uđe u lađu pa otiđe prijeko.

¹⁴И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

¹⁴A zaboraviše ponijeti kruha; imali su samo jedan kruh sa sobom na lađi.

¹⁵И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

¹⁵Nato ih Isus opomenu: "Pazite, čuvajte se kvasca farizejskog i kvasca Herodova!"

¹⁶И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

¹⁶Oni, zamišljeni, među sobom govorahu: "Kruha nemamo."

¹⁷И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

¹⁷Zamijetio to Isus pa im reče: "Zašto ste zamišljeni što kruha nemate? Zar još ne shvaćate i ne razumijete? Zar vam je srce stvrdnuto?

¹⁸Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

¹⁸Oči imate, a ne vidite; uši imate, a ne čujete? Zar se ne sjećate?

¹⁹Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

¹⁹Kad sam ono razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko punih košara ulomaka odnijeste?" Kažu mu: "Dvanaest."

²⁰А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

²⁰"A kada razlomih sedam na četiri tisuće, koliko punih košara ulomaka odnijeste?" Odgovore: "Sedam."

²¹И рече им: Како не разумете?

²¹A on će njima: "I još ne razumijete?"

²²И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

²²Dođu u Betsaidu, dovedu mu slijepca pa ga zamole da ga se dotakne.

²³И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

²³On uhvati slijepca za ruku, izvede ga iz sela, pljunu mu u oči, stavi na nj ruke i zapita ga: "Vidiš li što?"

²⁴И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

²⁴Slijepac upilji pogled i reče: "Opažam ljude; vidim nešto kao drveće ... hodaju."

²⁵И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

²⁵Tada mu Isus opet stavi ruke na oči i slijepac progleda i ozdravi te je mogao sve jasno na daleko vidjeti.

²⁶И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

²⁶Tada ga posla kući i reče mu: "Ne ulazi u selo."

²⁷И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

²⁷I krenu Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. Putem on upita učenike: "Što govore ljudi, tko sam ja?"

²⁸А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

²⁸Oni mu rekoše: "Da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, treći opet da si neki od proroka."

²⁹А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

²⁹On njih upita: "A vi, što vi kažete, tko sam ja?" Petar prihvati i reče: "Ti si Pomazanik - Krist!"

³⁰И запрети им да никоме не казују за Њега.

³⁰I zaprijeti im da nikomu ne kazuju o njemu.

³¹И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

³¹I poče ih poučavati kako Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i nakon tri dana da ustane.

³²И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

³²Otvoreno im to govoraše. Petar ga uze u stranu i poče odvraćati.

³³А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

³³A on se okrenu, pogleda svoje učenike pa zaprijeti Petru: "Nosi se od mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!"

³⁴И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

³⁴Tada dozva narod i učenike pa im reče: "Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom.

³⁵Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

³⁵Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene i evanđelja, spasit će ga.

³⁶Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

³⁶Ta što koristi čovjeku steći sav svijet, a životu svojemu nauditi?

³⁷Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

³⁷Ta što da čovjek dadne u zamjenu za život svoj?

³⁸Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.

³⁸Doista, tko se zastidi mene i mojih riječi u ovom preljubničkom i grešničkom naraštaju - njega će se stidjeti i Sin Čovječji kada dođe u slavi Oca svoga zajedno sa svetim anđelima."