¹И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

¹Isus im ponovno prozbori u prispodobama:

²Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

²"Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu.

³И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

³Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći.

⁴Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

⁴Opet posla druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!'"

⁵А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

⁵"Ali oni ne mareći odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.

⁶А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

⁶Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju.

⁷А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

⁷Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali."

⁸Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

⁸"Tada kaže slugama: 'Svadba je, evo, pripravljena ali uzvanici ne bijahu dostojni.

⁹Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

⁹Pođite stoga na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu!'"

¹⁰И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

¹⁰"Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše - i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju.

¹¹Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

¹¹Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho.

¹²И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

¹²Kaže mu: 'Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?' A on zanijemi.

¹³Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

¹³Tada kralj reče poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.'

¹⁴Јер су многи звани, али је мало избраних.

¹⁴Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih."

¹⁵Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

¹⁵Tada farizeji odoše i održaše vijeće kako da Isusa uhvate u riječi.

¹⁶И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

¹⁶Pošalju k njemu svoje učenike s herodovcima da ga upitaju: "Učitelju! Znamo da si istinit te po istini putu Božjem učiš i ne mariš tko je tko jer nisi pristran.

¹⁷Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

¹⁷Reci nam, dakle, što ti se čini: je li dopušteno dati porez caru ili nije?"

¹⁸Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

¹⁸Znajući njihovu opakost, reče Isus: "Zašto me iskušavate, licemjeri?

¹⁹Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

¹⁹Pokažite mi porezni novac!" Pružiše mu denar.

²⁰И рече им: Чији је образ овај и натпис?

²⁰On ih upita: "Čija je ovo slika i natpis?"

²¹И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

²¹Odgovore: "Carev." Kaže im: "Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje."

²²И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

²²Čuvši to, zadive se pa ga ostave i odu.

²³Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га

²³Toga dana pristupiše k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaše ga:

²⁴Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.

²⁴"Učitelju, Mojsije reče: Umre li tko bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom te podigne porod bratu svomu.

²⁵У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.

²⁵Bijaše tako u nas sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez poroda ostavivši ženu svom bratu.

²⁶А тако и други, и трећи, све до седмог.

²⁶Tako i drugi i treći, sve do sedmoga.

²⁷А после свих умре и жена.

²⁷A nakon svih umrije i žena.

²⁸О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

²⁸Kojemu će dakle od te sedmorice biti žena o uskrsnuću? Jer sva su je sedmorica imala."

²⁹А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.

²⁹Odgovori im Isus: "U zabludi ste jer ne razumijete Pisama ni sile Božje.

³⁰Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.

³⁰Ta u uskrsnuću niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebu.

³¹А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

³¹A što se tiče uskrsnuća mrtvih, zar niste čitali što vam reče Bog:

³²Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.

³²Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? Nije on Bog mrtvih, nego živih!"

³³И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

³³Čuvši to, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.

³⁴А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

³⁴A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se,

³⁵И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

³⁵a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita:

³⁶Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

³⁶"Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?"

³⁷А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

³⁷A on mu reče: "Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.

³⁸Ово је прва и највећа заповест.

³⁸To je najveća i prva zapovijed.

³⁹А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

³⁹Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga.

⁴⁰О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

⁴⁰O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci."

⁴¹А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

⁴¹Kad se farizeji skupiše, upita ih Isus:

⁴²Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

⁴²"Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?" Kažu mu: "Davidov."

⁴³Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

⁴³A on će njima: "Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli:

⁴⁴Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

⁴⁴Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?'

⁴⁵Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

⁴⁵Ako ga dakle David naziva Gospodinom, kako mu je sin?"

⁴⁶И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

⁴⁶I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti se od toga dana tko usudio upitati ga bilo što.