¹А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

¹A kad objutri, svi su glavari svećenički i starješine narodne održali vijećanje protiv Isusa da ga pogube.

²И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

²I svezana ga odveli i predali upravitelju Pilatu.

³Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

³Kada Juda, njegov izdajica, vidje da je Isus osuđen, pokaja se i vrati trideset srebrnjaka glavarima svećeničkim i starješinama

⁴Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

⁴govoreći: "Sagriješih predavši krv nedužnu!" Odgovoriše: "Što se to nas tiče? To je tvoja stvar!"

⁵И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

⁵I bacivši srebrnjake u Hram, ode te se objesi.

⁶А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

⁶Glavari svećenički uzeše srebrnjake i rekoše:

⁷Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

⁷"Nije dopušteno staviti ih u hramsku riznicu jer su krvarina." Posavjetuju se i kupe za njih lončarovu njivu za ukop stranaca.

⁸Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

⁸Stoga se ona njiva zove "Krvava njiva" sve do danas.

⁹Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

⁹Tada se ispuni što je rečeno po proroku Jeremiji: Uzeše trideset srebrnjaka - cijenu Neprocjenjivoga kojega procijeniše sinovi Izraelovi -

¹⁰И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

¹⁰i dadoše ih za njivu lončarovu kako mi naredi Gospodin.

¹¹А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

¹¹Dovedoše dakle Isusa pred upravitelja. Upita ga upravitelj: "Ti li si kralj židovski?" On odgovori: "Ti kažeš."

¹²И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

¹²I dok su ga glavari svećenički i starješine narodne optuživale, ništa nije odgovarao.

¹³Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

¹³Tada mu reče Pilat: "Ne čuješ li što sve protiv tebe svjedoče?"

¹⁴И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

¹⁴I ne odgovori mu ni na jednu riječ te se upravitelj silno čudio.

¹⁵А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

¹⁵A o Blagdanu upravitelj je običavao svjetini pustiti jednoga uznika, koga bi već htjeli.

¹⁶А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

¹⁶Tada upravo bijaše u njih poznati uznik zvani Baraba.

¹⁷И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

¹⁷Kad se dakle sabraše, reče im Pilat: "Koga hoćete da vam pustim: Barabu ili Isusa koji se zove Krist?"

¹⁸Јер знаше да су Га из зависти предали.

¹⁸Znao je doista da ga predadoše iz zavisti.

¹⁹А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

¹⁹Dok je sjedio na sudačkoj stolici, poruči nu njegova žena: "Mani se ti onoga pravednika jer sam danas u snu mnogo pretrpjela zbog njega."

²⁰А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

²⁰Međutim, glavari svećenički i starješine nagovore svjetinu da zaište Barabu, a Isus da se pogubi.

²¹А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

²¹Upita ih dakle upravitelj: "Kojega od ove dvojice hoćete da vam pustim?" A oni rekoše: "Barabu!"

²²Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

²²Kaže im Pilat: "Što dakle da učinim s Isusom koji se zove Krist?" Oni će: "Neka se razapne."

²³Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

²³A on upita: "A što je zla učinio?" Vikahu još jače: "Neka se razapne!"

²⁴А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

²⁴Kad Pilat vidje da ništa ne koristi, nego da biva sve veći metež, uzme vodu i opere ruke pred svjetinom govoreći: "Nevin sam od krvi ove! Vi se pazite!"

²⁵И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

²⁵Sav narod nato odvrati: "Krv njegova na nas i na djecu našu!"

²⁶Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

²⁶Tada im pusti Barabu, a Isusa, izbičevana, preda da se razapne.

²⁷Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

²⁷Onda vojnici upraviteljevi uvedoše Isusa u dvor upraviteljev i skupiše oko njega cijelu četu.

²⁸И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

²⁸Svukoše ga pa zaogrnuše skrletnim plaštem.

²⁹И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

²⁹Spletoše zatim vijenac od trnja i staviše mu na glavu, a tako i trsku u desnicu. Prigibajući pred njim koljena, izrugivahu ga: "Zdravo, kralju židovski!"

³⁰И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

³⁰Onda pljujući po njemu, uzimahu trsku i udarahu ga njome po glavi.

³¹И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

³¹Pošto ga izrugaše, svukoše mu plašt, obukoše mu njegove haljine pa ga odvedoše da ga razapnu.

³²И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

³²Izlazeći nađu nekoga čovjeka Cirenca, imenom Šimuna, i prisile ga da mu ponese križ.

³³И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

³³I dođoše na mjesto zvano Golgota, to jest Lubanjsko mjesto,

³⁴Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

³⁴dadoše mu piti vino sa žuči pomiješano. I kad okusi, ne htjede piti.

³⁵А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

³⁵A pošto ga razapeše, razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocku.

³⁶И сеђаху онде те Га чуваху.

³⁶I sjedeći ondje, čuvahu ga.

³⁷И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

³⁷I staviše mu ponad glave krivicu napisanu: "Ovo je Isus, kralj židovski."

³⁸Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

³⁸Tada razapeše s njime dva razbojnika, jednoga zdesna, drugoga slijeva.

³⁹А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

³⁹A prolaznici su ga pogrđivali mašući glavama:

⁴⁰И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

⁴⁰"Ti koji razvaljuješ Hram i za tri ga dana sagradiš, spasi sam sebe! Ako si Sin Božji, siđi s križa!"

⁴¹А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

⁴¹Slično i glavari svećenički s pismoznancima i starješinama, rugajući se, govorahu:

⁴²Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

⁴²"Druge je spasio, sebe ne može spasiti! Kralj je Izraelov! Neka sada siđe s križa pa ćemo povjerovati u nj!

⁴³Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

⁴³Uzdao se u Boga! Neka ga sad izbavi ako mu omilje! Ta govorio je: 'Sin sam Božji!'"

⁴⁴Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

⁴⁴Tako ga vrijeđahu i s njim raspeti razbojnici.

⁴⁵А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

⁴⁵Od šeste ure nasta tama po svoj zemlji - do ure devete.

⁴⁶А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

⁴⁶O devetoj uri povika Isus iza glasa: "Eli, Eli, lema sabahtani?" To će reći: "Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"

⁴⁷А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

⁴⁷A neki od nazočnih, čuvši to, govorahu: "Ovaj zove Iliju."

⁴⁸И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

⁴⁸I odmah pritrča jedan od njih, uze spužvu, natopi je octom, natakne je na trsku i pruži mu piti.

⁴⁹А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

⁴⁹A ostali rekoše: "Pusti da vidimo hoće li doći Ilija da ga spasi."

⁵⁰А Исус опет повика гласно и испусти душу.

⁵⁰A Isus opet povika iz glasa i ispusti duh.

⁵¹И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

⁵¹I gle, zavjesa se hramska razdrije odozgor dodolje, nadvoje; zemlja se potrese, pećine se raspukoše,

⁵²И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

⁵²grobovi otvoriše i tjelesa mnogih svetih preminulih uskrsnuše

⁵³И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

⁵³te iziđoše iz grobova nakon njegova uskrsnuća, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

⁵⁴А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

⁵⁴A satnik i oni koji su s njime čuvali Isusa vidješe potres i što se zbiva, silno se prestrašiše i rekoše: "Uistinu, Sin Božji bijaše ovaj."

⁵⁵И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

⁵⁵A bijahu ondje i izdaleka promatrahu mnoge žene što su iz Galileje išle za Isusom poslužujući mu;

⁵⁶Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

⁵⁶među njima Marija Magdalena i Marija, Jakovljeva i Josipova majka, i majka sinova Zebedejevih.

⁵⁷А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

⁵⁷Uvečer dođe neki bogat čovjek iz Arimateje, imenom Josip, koji i sam bijaše učenik Isusov.

⁵⁸Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.

⁵⁸On pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. Tada Pilat zapovjedi da mu se dadne.

⁵⁹И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;

⁵⁹Josip uze tijelo, povi ga u čisto platno

⁶⁰И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

⁶⁰i položi u svoj novi grob koji bijaše isklesao u stijeni. Dokotrlja velik kamen na grobna vrata i otiđe.

⁶¹А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.

⁶¹A bijahu ondje Marija Magdalena i druga Marija: sjedile su nasuprot grobu.

⁶²Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

⁶²Sutradan, to jest dan nakon Priprave, sabraše se glavari svećenički i farizeji kod Pilata

⁶³И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

⁶³te mu rekoše: "Gospodaru, sjetismo se da onaj varalica još za života kaza: 'Nakon tri dana uskrsnut ću.'

⁶⁴Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

⁶⁴Zapovjedi dakle da se grob osigura sve do trećega dana da ne bi možda došli njegovi učenici, ukrali ga pa rekli narodu: 'Uskrsnuo je od mrtvih!' I bit će posljednja prijevara gora od prve."

⁶⁵Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

⁶⁵Reče im Pilat: "Imate stražu! Idite i osigurajte kako znate!"

⁶⁶А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

⁶⁶Nato oni odu i osiguraju grob: zapečate kamen i postave stražu.