1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
1Ne zavidi opakim ljudima niti želi da budeš s njima.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
2Jer im srce smišlja nasilje i usne govore o nedjelu.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
3Mudrošću se zida kuća i razborom utvrđuje,
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
4i po znanju se pune klijeti svakim blagom dragocjenim i ljupkim.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
5Bolji je mudar od jakoga i čovjek razuman od silne ljudine.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
6Jer s promišljanjem se ide u boj i pobjeda je u mnoštvu savjetnika.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
7Previsoka je bezumnomu mudrost: zato na sudu ne otvara usta svojih!
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
8Tko smišlja zlo zove se učitelj podmukli.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
9Ludost samo grijeh snuje, i podrugljivac je mrzak ljudima.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
10Kloneš li u dan bijede, bijedna je tvoja snaga.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
11Izbavi one koje vode u smrt; i spasavaj one koji posrćući idu na stratište.
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
12Ako kažeš: "Nismo za to znali", ne razumije li onaj koji ispituje srca? I ne znade li onaj koji ti čuva dušu? I ne plaća li on svakomu po njegovim djelima?
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
13Jedi med, sine moj, jer je dobar, i saće je slatko nepcu tvome.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
14Takva je, znaj, i mudrost tvojoj duši: ako je nađeš, našao si budućnost i nada tvoja neće propasti.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
15Ne postavljaj, opaki, zasjede stanu pravednikovu, ne čini nasilja boravištu njegovu;
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
16jer padne li pravednik i sedam puta, on ustaje, a opaki propadaju u nesreći.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
17Ne veseli se kad padne neprijatelj tvoj i ne kliči srcem kada on posrće,
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
18da ne bi vidio Jahve i za zlo uzeo i obratio srdžbu svoju od njega.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
19Nemoj se srditi zbog zločinaca, nemoj zavidjeti opakima,
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
20jer zao čovjek nema budućnosti, svjetiljka opakih gasi se.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
21Boj se Jahve, sine moj, i kralja: i ne buni se ni protiv jednoga ni protiv drugoga.
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
22Jer iznenada provaljuje nesreća njihova i tko zna kad će doći propast njihova.
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
23I ovo je od mudraca: Ne valja biti pristran na sudu.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
24Tko opakomu veli: "Pravedan si", proklinju ga narodi i kunu puci;
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
25a oni koji ga ukore nalaze zadovoljstvo, i na njih dolazi blagoslov sreće.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
26U usta ljubi tko odgovara pošteno.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
27Svrši svoj posao vani i uredi svoje polje, potom i kuću svoju zidaj.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
28Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga: zar ćeš varati usnama svojim?
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
29Ne reci: "Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu; platit ću tom čovjeku po djelu njegovu!"
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
30Prolazio sam mimo polje nekog lijenčine i mimo vinograd nekog luđaka,
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
31i gle, sve bijaše zaraslo u koprive, i sve pokrio čkalj, i kamena ograda porušena.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
32Vidjeh to i pohranih u srcu, promotrih i uzeh pouku:
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
33"Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak,
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
34i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i oskudica kao oružanik!"