¹Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,

¹Aleluja! Kad izađe Izrael iz Egipta i kuća Jakovljeva iz naroda barbarskog,

²Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.

²Judeja mu posta svetište, a Izrael kraljevstvo njegovo.

³Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.

³Vidje more i uzmače, a Jordan ustuknu.

⁴Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

⁴Bregovi skakahu poput ovnova i brežuljci poput jaganjaca.

⁵Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

⁵Što ti je, more, da uzmičeš? Jordane, zašto natrag okrećeš?

⁶Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?

⁶Bregovi, zašto skačete poput ovnova i vi, brežuljci, poput jaganjaca?

⁷Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.

⁷Dršći, zemljo, pred licem Gospodnjim, pred licem Boga Jakovljeva.

⁸Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

⁸On hrid pretvara u slap vodeni i stijenu u izvor vode.