1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
1Davidov. Blagoslovljen Jahve, hridina moja: ruke mi uči boju a prste ratu.
2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
2On je ljubav moja i tvrđava moja, zaštita moja, izbavitelj moj, štit moj za koji se sklanjam; on mi narode stavlja pod noge!
3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
3Što je čovjek, o Jahve, da ga poznaješ, što li čedo ljudsko da ga se spominješ?
4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
4Poput daška je čovjek, dani njegovi kao sjena nestaju.
5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
5Jahve, nagni svoja nebesa i siđi, takni bregove: i zadimit će se!
6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
6Sijevni munjom i rasprši dušmane, odapni strijele i rasprši ih!
7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
7Ruku pruži iz visina, istrgni me i spasi iz voda beskrajnih, iz šaka sinova tuđinskih:
8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
8laži govore usta njihova, a desnica krivo priseže.
9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
9Pjevat ću ti, Bože, pjesmu novu, na harfi od deset žica svirat ću.
10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
10Ti daješ pobjedu kraljevima, koji si spasio Davida, slugu svojega. Od pogubna mača
11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
11spasi mene, oslobodi me iz ruke tuđinske; laži govore usta njihova, a desnica krivo priseže.
12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
12Daj da nam sinovi budu kao biljke što rastu od mladosti svoje; a kćeri naše kao stupovi ugaoni, krasne poput hramskog stupovlja;
13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
13da nam žitnice budu pune svakog obilja, s plodovima svakojakim u izobilju;
14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
14ovce naše plodile se na tisuće, plodile se beskrajno na našim poljima; stoka naša neka bude tovna! U zidinama nam ne bilo proboja ni ropstva ni plača na ulicama našim!
15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
15Blago narodu kojem je tako, blago narodu kojem je Jahve Bog!