1Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
1Bože osvetniče, Jahve, Bože osvetniče, pokaži se.
2Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
2Ustani ti što sudiš zemlju, po zasluzi plati oholima!
3Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
3Dokle će bezbošci, Jahve, dokle će se bezbošci hvastati?
4Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
4Dokle će brbljati, drsko govoriti, dokle će se bezakonici hvastati?
5Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
5Tlače narod tvoj, Jahve, i baštinu tvoju pritišću;
6Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
6kolju udovicu i pridošlicu, sirotama život oduzimlju
7И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
7i govore: "Jahve ne vidi! Ne opaža Bog Jakovljev!"
8Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
8Shvatite, lude u narodu: bezumni, kad ćete se urazumiti?
9Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
9Onaj što uho zasadi da ne čuje? Koji stvori oko da ne vidi?
10Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
10Onaj što odgaja narode da ne kazni - Onaj što ljude uči mudrosti?
11Господ зна мисли људима како су ништаве.
11Jahve poznaje namisli ljudske: one su isprazne.
12Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
12Blago onom koga ti poučavaš, Jahve, i učiš Zakonu svojemu:
13Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
13da mu mir udijeliš od nesretnih dana, dok se grob kopa zlikovcu.
14Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
14Jer neće Jahve odbaciti naroda svojega i svoje baštine neće napustiti;
15Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
15jer će se pravo dosuditi pravednosti i za njom će ići svi čestiti srcem.
16Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
16Tko će ustati za me protiv zlotvora? Tko će se zauzeti za me protiv zločinaca?
17Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
17Da mi Jahve ne pomaže, brzo bih sišao u mjesto tišine.
18Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
18Čim pomislim: "Noga mi posrće", dobrota me tvoja, o Jahve, podupire.
19Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
19Kad se skupe tjeskobe u srcu mome, tvoje mi utjehe dušu vesele.
20Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
20Zar je bezbožno sudište u savezu s tobom kad nevolje stvara pod izlikom zakona?
21Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
21Nek' samo pritišću dušu pravednog, nek' osuđuju krv nedužnu:
22Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
22Jahve mi je utvrda, Bog - hrid utočišta moga.
23Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
23Platit će im bezakonje njihovo, njihovom će ih zloćom istrijebiti, istrijebit će ih Jahve, Bog naš.