1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
1Tedis al mia animo mia vivo; Mi fordonos min al mia plendado; Mi parolos en la malgxojeco de mia animo.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
2Mi diros al Dio:Ne kondamnu min, Sciigu al mi, pro kio Vi malpacas kontraux mi.
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
3CXu Vi trovas tion bona, ke Vi turmentas, Ke Vi forpusxas la laboritajxon de Viaj manoj, Sendas brilon sur la entreprenon de malpiuloj?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
4CXu Vi havas okulojn karnajn, Kaj cxu Vi rigardas, kiel homo rigardas?
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
5CXu Viaj tagoj estas kiel la tagoj de homo, Aux cxu Viaj jaroj estas kiel la vivtempo de homo,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
6Ke Vi sercxas mian kulpon Kaj penas trovi mian pekon,
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
7Kvankam Vi scias, ke mi ne estas malbonagulo, Sed el Via mano neniu povas savi?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
8Viaj manoj min formis kaj faris min tutan cxirkauxe, Kaj tamen Vi min pereigas!
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
9Rememoru, ke kiel argilon Vi min prilaboris; Kaj Vi returne faros min polvo.
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
10Vi elversxis ja min kiel lakton, Kaj kiel fromagxon Vi min kundensigis.
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
11Per hauxto kaj karno Vi min vestis, Per ostoj kaj tendenoj Vi min plektis.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
12Vivon kaj bonon Vi donis al mi, Kaj Via prizorgado gardis mian spiriton.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
13Sed cxi tion Vi kasxis en Via koro; Mi scias, ke Vi tion intencis:
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
14Se mi pekos, Vi tion rimarkos sur mi, Kaj mian pekon Vi ne lasos senpuna.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
15Se mi agis malbone, ve al mi! Se mi estas prava, mi ne povas tamen levi mian kapon, Estante tute humiligita Kaj vidante mian mizeron.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
16Se gxi levigxas, Vi cxasas min kiel leono, Kaj denove montras sur mi Vian mirindan potencon.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
17Vi elmetas kontraux mi novajn atestojn, Plifortigas Vian koleron kontraux mi; Nova armeo min atakas.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
18Por kio Vi elirigis min el la ventro? Ho, se mi estus pereinta, ke nenies okulo min vidu!
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
19Tiam mi estus kiel ne estinta; El la ventro mi estus transportita en la tombon.
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
20Mia vivo estas ja mallonga; CXesu do, lasu min libera, por ke mi iom revigligxu,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
21Antaux ol mi foriros senrevene En la landon de mallumo kaj de morta ombro,
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
22En la landon, kie la lumo estas kiel mallumo, Kie estas morta ombro kaj senordeco, Kie estas lume kiel en mallumego.