¹А Јов одговори и рече:

¹Ijob respondis kaj diris:

²Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?

²Certe, mi scias, ke tiel estas; Kaj kiel povas homo esti prava koncerne Dion?

³Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

³Se li volus havi kun Li jugxan disputon, Li ne povus respondi al Li ecx unu kontraux mil.

⁴Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?

⁴Li estas sagxa per Sia koro kaj potenca per Sia forto; Kiu kuragxus stari kontraux Li kaj restus sendifekta?

⁵Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

⁵Li forsxovas montojn, kaj ili ecx ne rimarkas, Ke Li renversis ilin en Sia kolero;

⁶Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;

⁶Li skuas la teron de gxia loko, Ke gxiaj kolonoj tremas;

⁷Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

⁷Li diras al la suno, kaj gxi ne levigxas, Kaj la stelojn Li sigelfermas;

⁸Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

⁸Li sola etendas la cxielon, Kaj Li iras sur la altajxoj de la maro;

⁹Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

⁹Li kreis la Grandan Ursinon, Orionon, kaj Plejadojn, Kaj la stelojn de la sudo;

¹⁰Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

¹⁰Li faras neesploreblajn grandajxojn, Kaj nekalkuleblajn mirindajxojn.

¹¹Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

¹¹Jen Li preteriros preter mi, kaj mi tion ecx ne vidos; Li pasos, kaj mi ecx ne rimarkos Lin.

¹²Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?

¹²Kiam Li kaptas, kiu malpermesus al Li? Kiu dirus al Li:Kion Vi faras?

¹³Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

¹³Li estas Dio, kaj Lian koleron oni ne povas haltigi; Sub Li fleksigxas la helpantoj de Rahab.

¹⁴А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

¹⁴Des pli cxu mi povus respondi al Li, CXu mi povus elekti vortojn kontraux Li?

¹⁵Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.

¹⁵Ecx se mi estus prava, mi ne respondus; Sed mi nur petegus mian jugxanton.

¹⁶Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

¹⁶Se mi vokus kaj Li respondus, Mi ne kredus, ke Li auxdis mian vocxon,

¹⁷Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

¹⁷Li, kiu povas frakasi min per ventego Kaj fari al mi senkulpe multe da vundoj.

¹⁸Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

¹⁸Li ne permesas al mi trankviligi mian spiriton, Sed Li satigas min per maldolcxo.

¹⁹Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

¹⁹Se oni volas forton, Li estas potenca; Se oni volas jugxon, kiu alvokos min?

²⁰Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

²⁰Se mi montros mian pravecon, mia propra busxo min kondamnos; Se mi montros min virtulo, Li montros min malbonagulo.

²¹Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

²¹Mi estas senkulpa; mi ne zorgas pri mia animo, Mi abomenas mian vivon.

²²Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

²²CXio estas egala; tial mi diras: Senkulpulon kaj malpiulon Li ambaux pereigas.

²³Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

²³Kiam vipo subite ekbatas, Li ridas cxe la elprovado de senkulpuloj.

²⁴Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?

²⁴La tero estas transdonita en la manon de malpiulo; La vizagxon de gxiaj jugxistoj Li kovras. Se ne Li, tiam kiu?

²⁵Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.

²⁵Miaj tagoj estis pli rapidpiedaj ol kuristo; Ili forkuris, ne vidis bonon;

²⁶Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

²⁶Ili forkuris, kiel sxipetoj el kano, Kiel aglo flugas al mangxotajxo.

²⁷Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

²⁷Se mi ekpensas:Mi forgesos mian plendon, Mi farlasos mian mienon, kaj mi min gajigos:

²⁸Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

²⁸Tiam mi ektremas pro cxiuj miaj suferoj; Mi scias, ke Vi ne rigardos min kiel senkulpan.

²⁹Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

²⁹Mi restos ja malprava; Por kio do mi vane min turmentas?

³⁰Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,

³⁰Se mi lavus min per negxa akvo Kaj purigus miajn manojn per lesivo,

³¹Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

³¹Ecx tiam Vi trempus min en koto, Kaj miaj vestoj min abomenus.

³²Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;

³²CXar Li ne estas homo simile al mi, Ke mi povu respondi al Li, Ke ni povu ambaux iri al jugxo.

³³Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

³³Ne ekzistas inter ni arbitracianto, Kiu povus meti sian manon sur nin ambaux.

³⁴Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

³⁴Li forigu de mi Sian vergon, Kaj Lia teruro ne timigu min;

³⁵Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.

³⁵Tiam mi ekparolos, kaj ne timos Lin, CXar ne tia mi estas en mi mem.