¹Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

¹Kaj ekparolis Bildad, la SXuhxano, kaj diris:

²Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

²Kiel longe vi tiel parolos, Kaj la vortoj de via busxo estos kiel forta vento?

³Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

³CXu Dio falsas la jugxon? CXu la Plejpotenculo falsas la justecon?

⁴Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

⁴Se viaj filoj pekis kontraux Li, Li forpusxis ilin pro ilia malbonago.

⁵А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

⁵Se vi sercxas Dion Kaj petegas la Plejpotenculon,

⁶Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

⁶Se vi estas pura kaj pia, Li maldormos super vi, Kaj restarigos la bonstaton en via virta logxejo.

⁷И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

⁷Kaj se via komenco estis malgranda, Via estonteco forte kreskos.

⁸Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

⁸CXar demandu la antauxajn generaciojn, Kaj primeditu tion, kion esploris iliaj patroj;

⁹Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

⁹CXar ni estas de hieraux, kaj ni nenion scias; Nia vivo sur la tero estas nur ombro.

¹⁰Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

¹⁰Ili instruos vin, diros al vi, Kaj el sia koro elirigos vortojn.

¹¹Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

¹¹CXu povas kreski kano sen malsekeco? CXu kreskas junko sen akvo?

¹²Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

¹²En tia okazo gxi velksekigxas pli frue ol cxiu herbo, Kiam gxi estas ankoraux en sia fresxeco, Kiam gxi ankoraux ne estas detrancxita.

¹³Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

¹³Tiaj estas la vojoj de cxiuj, kiuj forgesas Dion; Kaj pereas la espero de hipokritulo,

¹⁴Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

¹⁴Kies fido dehakigxas, Kaj kies espero estas araneajxo.

¹⁵Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

¹⁵Li apogas sin al sia domo, sed ne restos staranta; Li ekkaptos gxin, sed ne povos sin teni.

¹⁶Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

¹⁶Li estis verda antaux la suno, Kaj super lia gxardeno etendigxas liaj brancxoj;

¹⁷Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

¹⁷Amase plektigxas liaj radikoj, Inter sxtonoj ili tenas sin forte;

¹⁸Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

¹⁸Sed kiam oni elsxiras lin el lia loko, GXi malkonfesas lin:Mi vin ne vidis.

¹⁹Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

¹⁹Tia estas la gxojo de lia vivo; Kaj el la tero kreskas aliaj.

²⁰Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

²⁰Vidu, Dio ne forpusxas virtulon Kaj ne subtenas la manon de malpiuloj.

²¹Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

²¹Li plenigos ankoraux vian busxon per rido Kaj viajn lipojn per gxojkrioj.

²²Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

²²Viaj malamantoj kovrigxos per honto; Sed la tendo de malpiuloj malaperos.