¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

¹Kaj ekparolis Cofar, la Naamano, kaj diris:

²Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

²CXu kontraux multe da vortoj oni ne povas doni respondon? Kaj cxu tiu, kiu multe parolas, estas prava?

³Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

³CXu via senenhava parolado devas silentigi la homojn, Por ke vi mokinsultu kaj neniu vin hontigu?

⁴Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

⁴Vi diras:Mia opinio estas gxusta, Kaj mi estas pura antaux Viaj okuloj.

⁵Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

⁵Sed ho, se Dio ekparolus, Kaj malfermus antaux vi Siajn lipojn,

⁶И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

⁶Kaj malkasxus antaux vi la sekretojn de la sagxo, Kiu havas multoblan forton! Sciu, ke ne cxiujn viajn pekojn Dio rememoras.

⁷Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

⁷CXu vi povas eltrovi la esencon de Dio? CXu vi povas plene kompreni la perfektecon de la Plejpotenculo?

⁸То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

⁸Tio estas pli alta ol la cxielo; Kion vi povas fari? Tio estas pli profunda ol SXeol; Kion vi povas ekscii?

⁹Дуже од земље, шире од мора.

⁹Pli longa ol la tero estas gxia mezuro, Kaj pli largxa ol la maro.

¹⁰Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

¹⁰Se Li preteriros, kaj fermos, kaj faros jugxon, Tiam kiu repusxos Lin?

¹¹Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

¹¹CXar Li konas la homojn malvirtajn; Li vidas la malbonagojn, kiujn oni ne rimarkas.

¹²Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

¹²Ecx vanta homo devas kompreni, Ecx homo, kiu naskigxis sovagxulo.

¹³Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

¹³Se vi arangxas vian koron Kaj etendas al Li viajn manojn;

¹⁴Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

¹⁴Se vi forigas la malvirton, kiu estas en via mano, Kaj vi ne permesos al malbonajxoj resti en via tendo:

¹⁵Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

¹⁵Tiam vi povos levi vian vizagxon sen difekto; Vi estos firma kaj ne timos.

¹⁶Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

¹⁶Tiam vi forgesos mizeron; Vi rememoros gxin kiel forfluintan akvon.

¹⁷Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

¹⁷Kaj via vivo levigxos pli hele ol la tagmezo, La mallumo farigxos kiel mateno.

¹⁸Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

¹⁸Kaj vi estos trankvila, cxar ekzistas espero; Vi rigardos cxirkauxen, kaj iros dormi en sendangxereco.

¹⁹Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

¹⁹Vi kusxos, kaj neniu vin timigos; Kaj multaj sercxos vian favoron.

²⁰Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

²⁰Sed la okuloj de malpiuloj konsumigxos, Pereos por ili la rifugxo, Kaj ilia espero elspiros sian vivon.