1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
1Glejte, to vse je videlo moje oko, slišalo je moje uho in je razumelo.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
2Kolikor vi veste, vem tudi jaz, nisem nižji od vas.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
3Toda jaz hočem govoriti k Vsegamogočnemu, želja mi je, predložiti pravdo svojo Bogu mogočnemu.
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
4Saj vi ste kovači laži, ničevi zdravniki vi vsi!
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
5Da bi vendar docela molčali, ker štelo bi se vam v modrost!
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
6Čujte, prosim, pravičenje moje in poslušajte dokaze mojih ustnic!
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
7Boste li mogočnemu Bogu v prid govorili krivično, njemu na ljubav govorili prevaro?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
8Boste se li potegovali za Njegovo stran? ali pa hočete biti pravdniki Bogu mogočnemu?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
9Dobro li bo, če vas preišče? ali pa ga morete prekaniti, kakor se človek prekani?
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
10Gotovo vas bo kaznoval, ako postopate pristransko na skrivnem!
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
11Ne spravi li vas njegova visokost v trepet in strah njegov ne prešine li vas?
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
12Vaši modri izreki so prislovice iz pepela, vaši zagovori so okopi iz blata.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
13Molčíte, pustíte mi, da jaz govorim, pridi name karkoli!
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
14Čemu naj vzamem meso svoje med zobe in nevarnosti izpostavim življenje svoje?
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
15Glej, čeprav me usmrti, čakal Ga bom; samo poti svoje bom zagovarjal Njemu v obraz.
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
16Tudi to mi bo služilo v rešenje, da ne sme bogapozabnik stopiti pred Njega.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
17Čujte, čujte govor moj, in moje izrecilo pridi v ušesa vaša!
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
18Glejte vendar, pripravil sem pravdo svojo, vem, da se mi prizna pravičnost.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
19Kdo je, ki se more z menoj prepirati? Kajti potem hočem molčati in preminiti.
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
20Samo dvojega mi ne stóri, tedaj se ne bom skrival obličju Tvojemu.
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
21Odtegni od mene roko svojo, in strah tvoj me ne plaši!
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
22Potem kliči, in odgovorim, ali jaz bom govoril, in ti mi odgovarjaj!
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
23Koliko je mojih krivic in grehov? pokaži mi prestopek moj in greh moj!
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
24Zakaj skrivaš obličje svoje in me šteješ za sovražnika sebi?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
25Hočeš li plašiti list, ki ga že veter odnaša, in preganjati suho strn?
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
26Kajti prisojaš mi mnoge bridkosti in v dedino mi daješ grehe moje mladosti.
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
27Noge mi devaš v klado in paziš na vse steze moje, zaznamljaš mojih nog stopinje,dasi razpadam kakor črvojedina, kakor obleka, ki jo je razjedel molj.
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
28dasi razpadam kakor črvojedina, kakor obleka, ki jo je razjedel molj.